Ibarska magistrala – Auto servis i šlep služba Ljig

14aug

Izvlačenje vozila iz snega, blata i jarka, zimske intervencije i priprema vozila za zimu

Zašto zimske intervencije nisu isto što i obično šlepovanje

Kada vozilo ostane bez pogona na suvom asfaltu, posao se svodi na utovar i transport. Kada je vozilo u snegu, blatu ili van kolovoza, prvi zadatak je izvlačenje, a tek zatim eventualni transport. Ta razlika menja opremu, vreme trajanja i pristup. Za izvlačenje su potrebni vitlo dovoljne sile, koturače za promenu pravca i uvećanje vučne sile, podmetači i lopate, kao i prostor sa koga šlep vozilo može bezbedno da vuče a da samo ne sklizne. Zbog toga se pri pozivu uvek naglašava da vozilo nije na kolovozu, jer se time bira vozilo sa odgovarajućom opremom.

Kako vozilo završi u snegu i zašto se ne izvlači gasom

Najčešći scenario nije sudar, već postepeno gubljenje zamaha na uzbrdici. Pogonski točkovi počnu da proklizavaju, vozač doda gas, sneg ispod guma se topi od trenja i odmah zaledi u glatku površinu, a vozilo se spusti na donji deo karoserije i ostane oslonjeno na sneg umesto na točkove. Od tog trenutka dodavanje gasa samo produbljuje ulegnuće i briše preostalu šaru na gumi. Ispravan postupak je da se odmah prestane sa proklizavanjem, da se ispred i iza guma raščisti sneg i da se ispod njih postavi materijal koji obezbeđuje prianjanje.

Izvlačenje vitlom i sile koje pri tome nastaju

Vitlo razvija silu koja se meri tonama, a pri izvlačenju iz blata i snega otpor je znatno veći nego što masa vozila sugeriše, jer se sabiraju trenje, usisno dejstvo blata i nagib terena. Sajla pod tim opterećenjem akumulira ogromnu energiju i pri pucanju se kreće brzinom koja ne ostavlja vreme za reakciju. Zbog toga se preko zategnute sajle postavlja prigušna prostirka ili teža tkanina, koja apsorbuje energiju i obara sajlu ka tlu ako pukne. Svi prisutni se u toku izvlačenja povlače izvan ravni sajle, na rastojanje veće od njene dužine, i niko ne stoji između dva vozila.

Tačke za kačenje pri izvlačenju i najčešće improvizacije

Kod izvlačenja se sila prenosi na tačku koja je za to projektovana, dakle na vučnu kuku navrnutu u navoj šasije ili na fabrički predviđenu ušicu. Kačenje za nosač branika, za osovinu, za elemente vešanja ili za bilo šta što izgleda dovoljno čvrsto redovno se završava iščupanim delom i letećim komadom metala. Kod terenskih vozila često postoje fabričke tačke za izvlačenje, koje su znatno jače od običnih transportnih ušica, ali ih treba razlikovati. Ako tačka nije jasna, koriste se trake koje obuhvataju osovinu ili odgovarajući nosivi element, uz zaštitu od oštrih ivica.

Izvlačenje iz jarka i procena pre početka rada

Kada vozilo sklizne u jarak ili niz nasip, prvi korak nije kačenje sajle, već procena položaja. Utvrđuje se pod kojim je nagibom vozilo, da li postoji opasnost od prevrtanja pri povlačenju, da li ima nekog u vozilu i gde se nalaze tačke oslonca. U pojedinim slučajevima se vozilo prvo mora podići ili stabilizovati, pa tek onda vući, jer bi povlačenje po najkraćem pravcu izazvalo prevrtanje. Za promenu pravca vuče koriste se koturače usmerene na stabilan oslonac, čime se vučenje izvodi iz pravca u kome šlep vozilo može bezbedno da stane, bez izlaska sa kolovoza.

Šlep vozilo na klizavom terenu i granica bezbednog rada

I samo šlep vozilo ima granicu do koje može da radi. Na zaleđenoj uzbrdici, na mokroj travi ili na strmom nasipu, vučna sila stvara reakciju koja pokušava da povuče šlep vozilo ka vozilu koje izvlači. Zato se ono postavlja tako da mu je masa raspoređena povoljno, koriste se klinovi ispod točkova, a po potrebi i stabilizatori. Ako uslovi ne dozvoljavaju bezbedan rad, ispravno je sačekati posipanje puta ili obezbediti dodatnu tačku oslonca umesto forsiranja. Improvizacija u tim uslovima ne ugrožava samo vozila, već i ljude koji su u blizini.

Šta raditi dok se čeka pomoć u snegu

Ako je vozilo zaglavljeno u snegu i motor radi radi grejanja, prvo treba proveriti da izduvna cev nije zatrpana snegom, jer u suprotnom ugljen monoksid ulazi u kabinu. Motor se u tom slučaju pušta povremeno, a ne neprekidno, i uz blago odškrinut prozor. Putnici ostaju u vozilu ako je van njega opasno ili izuzetno hladno, uz uključena svetla kako bi vozilo bilo uočljivo. Ako je vozilo delimično na kolovozu, obeležava se trouglom na dovoljnoj udaljenosti, uzimajući u obzir da je kočioni put na snegu višestruko duži nego na suvom.

Zimske gume i lanci, ono što najviše utiče na broj intervencija

Najveći broj zimskih zaglavljivanja nastaje zbog guma, a ne zbog vozila. Zimska guma menja sastav i ostaje elastična na niskim temperaturama, dok letnja postaje tvrda i gubi prianjanje već ispod sedam stepeni, bez obzira na dubinu šare. Propisi u Srbiji u zimskom periodu traže zimske gume sa propisanom najmanjom dubinom šare, a na pojedinim deonicama i lance u priboru. Lanci se postavljaju na pogonske točkove i vežbaju se jednom, na suvom i po danu, jer je prvo postavljanje na mrazu, u mraku i uz kolonu iza sebe potpuno drugačije iskustvo.

Akumulator zimi i zašto najviše kvarova bude ujutru

Na niskim temperaturama hemijski procesi u akumulatoru usporavaju, pa raspoloživi kapacitet opada, dok istovremeno raste struja potrebna za pokretanje hladnog motora. Zbog toga akumulator koji je leti radio bez problema ujutru na minus deset više ne može da okrene motor. Znaci koji upozoravaju su sporije okretanje pri pokretanju, prigušena svetla pri startovanju i potreba za više pokušaja. Akumulator stariji od četiri do pet godina vredi proveriti pre zime, jer se najveći broj intervencija dešava upravo ujutru, na parkingu, kada je vozilo najpotrebnije.

Zaleđene kočnice, blokirana ručna kočnica i vrata

Posle vlažnog dana i noći sa mrazom, ručna kočnica ostaje zaleđena, jer se sajla i pločice zalede u zategnutom položaju. Zato se vozilo u takvim uslovima parkira sa uključenim stepenom prenosa i podmetnutim klinom, umesto sa zategnutom ručnom kočnicom. Nasilno pokretanje sa zaleđenom kočnicom kida sajlu ili čupa pločice sa nosača. Zaleđena brava i zaleđene gume vrata se ne otvaraju silom, jer se guma za zaptivanje jednostavno pocepa. Isto važi i za brisače prilepljene za staklo, koji se pri paljenju odvajaju zajedno sa gumenim delom.

Prolećni i jesenji uslovi koji stvaraju iste probleme

Zaglavljena vozila nisu isključivo zimska pojava. Posle kiše, makadamski putevi i poljski prilazi postaju izuzetno klizavi, a vozila sa niskim klirensom se lako oslone na sredinu kolovoza. Blato ima dodatnu osobinu da usisava, pa je za izvlačenje potrebna veća sila nego što bi se očekivalo. U jesen opalo lišće na mokrom asfaltu smanjuje prianjanje slično poledici, naročito na šumskim deonicama i na prilazima planinskim mestima. U svim tim situacijama važi isto pravilo, prestati sa proklizavanjem čim se pojavi, jer se svakim sledećim obrtajem točka situacija pogoršava.

Priprema vozila pred zimsku sezonu

Nekoliko provera pred zimu uklanja većinu razloga za intervenciju. To su stanje i starost akumulatora, zimske gume sa dovoljnom dubinom šare, koncentracija rashladne tečnosti proverena refraktometrom, tečnost za pranje stakla otporna na niske temperature, stanje brisača i rad grejača zadnjeg stakla. Uz to vredi proveriti rad svih svetala, jer je zimi vidljivost ograničena znatno više nego u drugim delovima godine. U vozilu treba da se nalaze lopatica, strugalica, rukavice, kablovi za pokretanje, sigurnosni prsluk i pokrivač, jer čekanje pomoći zimi znači boravak na hladnoći.

Kada se izvlačenje ne izvodi drugim putničkim vozilom

Uobičajena improvizacija je izvlačenje drugim automobilom koji se zatekao u blizini. Tri stvari čine to lošom idejom. Prva je masa, jer vozilo koje vuče mora biti teže od vozila koje izvlači, inače samo prokliza. Druga je tačka kačenja, jer se sajla najčešće zakači tamo gde stane, a ne tamo gde treba. Treća je vrsta veze, jer obično uže bez elastičnosti prenosi udarno opterećenje pri trzaju i kida ono za šta je zakačeno. Rezultat je često dvostruka šteta, na oba vozila, i vozilo koje je i dalje u istom položaju.

Šta reći pri pozivu kada vozilo nije na kolovozu

Za zaglavljeno vozilo su korisni podaci drugačiji od uobičajenih. Uz marku i model treba navesti gde se tačno vozilo nalazi u odnosu na kolovoz, koliko je duboko sišlo, da li leži na donjem delu, da li se točkovi okreću i kakav je pristup sa puta. Podatak o vrsti podloge, dakle sneg, blato, šljunak ili led, direktno određuje opremu koja se sprema. Ako je vozilo van naselja, korisno je poslati lokaciju sa telefona i fotografiju položaja, jer se na osnovu slike unapred zna da li je potrebno vitlo, koturača ili podizanje pre izvlačenja.

14aug

Kada vozilo ne sme dalje da se vozi, kontrolne lampice i znaci koji zahtevaju transport

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Zašto je odluka o nastavku vožnje često skuplja od samog kvara

Većina ozbiljnih oštećenja motora ne nastane u trenutku kvara, već u kilometrima koje vozilo pređe posle njega. Signal se pojavi na instrument tabli, vozač proceni da je do kuće blizu i nastavi vožnju, a ono što je bilo curenje ili neispravan senzor pretvori se u zaglavljen motor. Razlika u trošku između transporta vozila i popravke motora meri se desetostruko, ponekad i više. Zbog toga vredi znati koji znaci dozvoljavaju pažljivu vožnju do najbližeg servisa, a koji znače da vozilo treba zaustaviti odmah i ne pokretati ga ponovo.

Crvena i žuta lampica, osnovna podela koju treba znati

Boje kontrolnih lampica nisu proizvoljne. Crvena boja označava kvar ili stanje koje neposredno ugrožava bezbednost ili vozilo, i ona znači zaustavljanje na prvom bezbednom mestu. Žuta i narandžasta boja označavaju kvar koji zahteva proveru, ali najčešće dozvoljava opreznu vožnju do servisa u režimu smanjene snage. Zelena i plava boja su informativne i označavaju uključene funkcije. Ovo pravilo važi kod svih proizvođača i najjednostavniji je alat za brzu procenu pored puta, pre nego što se uopšte otvori poklopac motora.

Lampica pritiska ulja i zašto ne trpi odlaganje

Simbol uljanke koji se upali u crvenoj boji tokom vožnje označava pad pritiska ulja, a ne nizak nivo. To znači da ulje ne stiže do ležajeva radilice i bregastog vratila, koji rade uz obrtaje merene hiljadama u minutu. Vreme do trajnog oštećenja meri se sekundama i desetinama sekundi, a ne minutima. Ispravan postupak je da se motor ugasi odmah, dok vozilo još ima inerciju za skretanje na bezbedno mesto, a ne da se doveze do najbliže benzinske stanice. Ponovno pokretanje motora radi provere je najskuplja moguća greška u toj situaciji.

Pregrejavanje motora i pravilan postupak

Kada pokazivač temperature uđe u crvenu zonu ili se upali simbol pregrejavanja, vozilo treba zaustaviti i ugasiti motor. Rashladni sistem radi pod pritiskom, pa se poklopac ekspanzione posude ne otvara dok se motor ne ohladi, jer vrela tečnost pod pritiskom izlazi trenutno i izaziva teške opekotine. Dolivanje hladne vode u vreo motor izaziva termički udar koji može da napukne glavu motora ili blok. Nastavak vožnje sa pregrejanim motorom najčešće završava deformisanom glavom i probijenom dihtungom, što je popravka koja kod većine motora premašuje vrednost starijeg vozila.

Gubitak kočione tečnosti i mekana pedala

Ako pedala kočnice postane meka, propada dublje nego obično ili se spušta do poda, radi se o gubitku pritiska u sistemu, najčešće zbog curenja kočione tečnosti ili kvara glavnog cilindra. Ovo je stanje u kome se vožnja ne nastavlja ni pod kojim uslovima, ni na kratkoj relaciji, ni sporo. Ručna kočnica u takvim slučajevima nije zamena, jer deluje samo na jednu osovinu i ima višestruko manju efikasnost. Isto važi i kada se upali crvena lampica kočionog sistema uz normalnu pedalu, jer i tada postoji realna mogućnost da je jedan krug otkazao.

Curenje goriva i miris u kabini

Miris goriva u kabini ili tragovi tečnosti ispod vozila posle stajanja spadaju u znake koji zahtevaju trenutno zaustavljanje. Gorivo koje dospe na vreo izduvni sistem ili na turbinu pali se bez dodatnog izvora, a od pojave mirisa do požara ponekad prođe vrlo malo vremena. Vozilo se u tom slučaju parkira dalje od drugih vozila i objekata, putnici izlaze, a motor ostaje ugašen. Isti pristup važi i za dim ispod haube, za miris zagorele izolacije i za pojavu iskrenja, jer se svi ti znaci odnose na požar u nastajanju.

Neuobičajeni zvuci koji znače da se motor gasi odmah

Nekoliko zvukova ima jasno značenje. Metalno kucanje koje se pojačava sa obrtajima ukazuje na ležajeve, a nastavak vožnje vodi ka blokadi radilice. Oštar zvuk struganja pri kočenju znači da su pločice potpuno istrošene i da metal ide po disku. Zavijanje koje se menja sa brzinom kretanja upućuje na ležaj točka, koji pri potpunom otkazu može da blokira točak u vožnji. Glasno lupanje iz predela kaiša ili pucanje praćeno gubitkom svih funkcija znači da je pogonski kaiš popustio, a kod motora sa zupčastim kaišom to znači i moguće oštećenje ventila.

Vibracije, promena ponašanja i gubitak kontrole nad pravcem

Ako se u toku vožnje pojavi jaka vibracija, ako vozilo počne da vuče u stranu ili ako volan postane neuobičajeno lak ili težak, radi se o promeni na vešanju, na upravljanju ili na točkovima. Ovakve promene se ne rešavaju usporavanjem i nastavkom vožnje, jer je najčešći uzrok neka mehanička veza koja popušta. Naročito je opasan gubitak zategnutosti točka, koji se najavljuje kuckanjem pri malim brzinama i završava odvajanjem točka. Isti pristup važi i kada je vozilo prošlo kroz udarnu rupu i posle toga promenilo ponašanje u pravcu.

Stanje posle udesa u kome vozilo deluje vozno

Posle sudara vozilo često izgleda upotrebljivo, sa vidljivom štetom samo na karoseriji. Ipak, postoji nekoliko stanja u kojima ne sme da se pokrene. Prvo je aktiviranje vazdušnih jastuka, jer je tada elektronika zabeležila udar dovoljne jačine da su moguća oštećenja koja se ne vide. Drugo je curenje bilo koje tečnosti ispod vozila. Treće je oštećenje svetala i vidljivosti, jer vozilo bez svetala ne sme u saobraćaj. Četvrto je pomeren točak u odnosu na blatobran, što ukazuje na deformaciju vešanja ili šasije i na neizvesno ponašanje pri kočenju.

Kvar na turbini, DPF filteru i režim smanjene snage

Kada vozilo iznenada izgubi snagu i uđe u režim ograničene snage, uz upaljenu žutu lampicu, elektronika je registrovala kvar i namerno ograničila rad kako bi zaštitila komponente. To najčešće znači problem sa turbinom, sa recirkulacijom izduvnih gasova ili sa filterom čestica. U ovom režimu je opreznа vožnja do servisa najčešće dozvoljena, ali uz nekoliko uslova. Ako se pojavi plav ili gust beo dim, ako se čuje zavijanje iz turbine ili ako se oseti miris zapaljenog ulja, vožnja se prekida, jer turbina koja se raspada može da propusti ulje u usisni vod i izazove nekontrolisan rad motora.

Elektronski kvarovi koji ostavljaju vozilo bez ključne funkcije

Kod modernih vozila kvar na elektronici može da onemogući rad sistema koji su neophodni za bezbednu vožnju. Gubitak servo pojačanja upravljača u vožnji čini upravljanje izuzetno teškim, naročito pri malim brzinama i pri parkiranju. Otkaz sistema za stabilnost i sistema protiv blokiranja točkova menja ponašanje vozila pri naglom kočenju. Kvar na sistemu punjenja, koji se javlja upaljenom lampicom akumulatora, znači da vozilo radi na rezervi iz akumulatora i da će se ugasiti u toku vožnje, često na najnezgodnijem mestu, sa istovremenim gubitkom servo funkcija.

Zimski i letnji uslovi koji menjaju procenu

Iste lampice imaju različitu težinu u zavisnosti od uslova. Pregrejavanje u letnjoj koloni nastaje brže nego u vožnji, jer prestaje strujanje vazduha kroz hladnjak. Kvar na grejanju zimi nije samo pitanje udobnosti, već i vidljivosti, jer se staklo zamagli i zaledi iznutra. Prazan akumulator na niskim temperaturama gubi znatan deo kapaciteta, pa vozilo koje se ujutru jedva upalilo najverovatnije neće upaliti posle prve duže pauze. Na planinskim deonicama i uzbrdicama, kao što je prilaz Divčibarama, opterećenje motora i kočnica je znatno veće nego u ravnici, pa se svaki od navedenih znakova pojavljuje ranije i jače.

Kako proceniti da li se isplati voziti do servisa

Postoji jednostavno pravilo za brzu procenu. Ako je u pitanju crvena lampica, gubitak kočnica, dim, miris goriva, metalni zvuk iz motora ili promena u ponašanju vozila u pravcu, vozilo ostaje na mestu i poziva se transport. Ako je u pitanju žuta lampica bez promene u radu motora, moguća je oprezna vožnja do servisa, uz smanjenu brzinu i uz stalno praćenje temperature. Sve između te dve situacije treba rešavati u korist opreznije opcije, jer je trošak transporta poznat unapred, dok je trošak pogrešne procene poznat tek kada se motor rastavi.

Šta uraditi neposredno pre nego što stigne pomoć

Kada je odluka doneta, prvo se vozilo skloni sa kolovoza koliko je moguće, uključe se svi pokazivači pravca i postavi sigurnosni trougao na propisanoj udaljenosti. Motor ostaje ugašen, a kod sumnje na požar i haubu treba ostaviti zatvorenu, jer dovod vazduha pojačava vatru. Podaci koji ubrzavaju intervenciju su marka i model, vrsta menjača i pogona, opis onoga što se dogodilo i podatak da li se vozilo pomera. Ako je moguće, korisno je napraviti fotografiju table sa upaljenim lampicama i eventualnog traga tečnosti ispod vozila, jer to kasnije znatno olakšava dijagnostiku u servisu.

14aug

Vuča vozila sajlom, kada je dozvoljena po propisima i zašto je često lošija ideja nego što izgleda

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Šta propisi podrazumevaju pod vučom neispravnog vozila

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima vuču neispravnog vozila tretira kao izuzetak, a ne kao redovan način kretanja. Osnovna ideja je da se vozilo koje se pokvarilo ukloni sa kolovoza i dovede do najbližeg mesta na kome kvar može da se otkloni, a ne da se vuče kroz nekoliko opština do omiljenog majstora. Vuča se izvodi ili krutom vezom ili užetom, uz jasno definisane uslove, ili se vozilo prevozi na drugom vozilu. Sve što izlazi iz tog okvira predstavlja prekršaj i, što je važnije, situaciju sa znatno povećanim rizikom za sve učesnike u saobraćaju.

Uslovi koje mora da ispuni vučeno vozilo

Vozilo koje se vuče mora imati ispravan sistem upravljanja, jer njime tokom vuče upravlja vozač koji sedi za volanom. Mora imati i ispravan sistem za kočenje ako se vuče užetom, jer bez kočnica nema načina da se spreči naletanje na vučno vozilo pri usporavanju. Ako kočnice nisu ispravne, dozvoljena je isključivo kruta veza, i to pod dodatnim uslovima. Vučeno vozilo mora biti obeleženo tako da ga drugi učesnici prepoznaju, najčešće uključenim svim pokazivačima pravca ili odgovarajućom oznakom. Za volanom vučenog vozila mora biti vozač sa vozačkom dozvolom odgovarajuće kategorije.

Rastojanje između vozila i obeležavanje užeta

Kada se vuča izvodi užetom, rastojanje između vozila se kreće u opsegu od oko tri do pet metara. Kraće rastojanje ne ostavlja vremena za reakciju, a duže smanjuje kontrolu i povećava mogućnost da uže zahvati nešto na kolovozu. Uže mora biti obeleženo uočljivom oznakom, najčešće crvenom tkaninom postavljenom na sredini, kako bi ga drugi vozači primetili i kako niko ne bi pokušao da prođe između dva vozila. Kod krute veze rastojanje je manje i najčešće ne prelazi tri metra, jer motka sama po sebi drži konstantan razmak i ne dozvoljava zatezanje i popuštanje.

Ograničenje brzine i zašto postoji

Pri vuči neispravnog vozila važi znatno niže ograničenje brzine od uobičajenog, u praksi četrdeset kilometara na sat. Razlog nije formalne prirode. Vučeno vozilo najčešće nema servo pojačanje upravljača i kočnica, jer motor ne radi, pa je za skretanje potrebna višestruko veća sila, a kočioni put se produžava nekoliko puta. Uz to, dva vozila povezana užetom ponašaju se kao jedan dugačak i nestabilan sklop, koji u krivini opisuje sasvim drugačiju putanju od uobičajene. Svako povećanje brzine u toj situaciji nesrazmerno povećava rizik, naročito na nizbrdici.

Vuča na autoputu i motoputu

Na autoputu i motoputu vuča neispravnog vozila je dozvoljena samo do prvog izlaza, odnosno do najbližeg mesta na kome se vozilo može skloniti sa te kategorije puta. Nastavak vuče autoputem nije dozvoljen, jer se sporo vozilo sa ograničenim mogućnostima kočenja nalazi u toku saobraćaja koji se kreće znatno brže. Razlika u brzini je glavni uzrok najtežih nesreća na autoputu, a vozilo koje se kreće četrdeset kilometara na sat u traci gde se ostali kreću sto trideset predstavlja upravo takvu situaciju. Na deonicama poput autoputa Miloš Veliki ovo pravilo se posebno strogo primenjuje.

Šta se nikada ne sme vući

Postoje slučajevi u kojima vuča nije dozvoljena ni pod kojim uslovima. Motocikl se ne vuče, jer nema stabilnost potrebnu da se održi u pravcu bez pogona i jer vozač nema kontrolu nad ravnotežom. Vozilo sa neispravnim upravljačkim mehanizmom se ne vuče ni krutom ni gipkom vezom, jer njime niko ne može upravljati. Vozilo bez vozača za volanom se ne vuče na javnom putu. Vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i električna vozila tehnički se ne smeju vući, iako propisi to ne zabranjuju izričito, jer uputstvo proizvođača to isključuje.

Kazne i posledice nepravilne vuče

Nepravilna vuča spada u prekršaje za koje su predviđene novčane kazne, a u težim slučajevima i mere prema vozaču. Praktično važnija posledica je odgovornost u slučaju nezgode. Ako dođe do udesa tokom nepropisne vuče, pitanje krivice se rešava na štetu onoga ko je vuču izveo suprotno propisima, sa svim posledicama po naknadu štete. Osiguranje u takvim situacijama redovno ima osnov da odbije ili umanji isplatu, jer se radi o postupanju suprotno propisima. Ono što je izgledalo kao ušteda na jednoj intervenciji tada preraste u trošak koji se meri u više hiljada evra.

Zašto uže ne rešava problem koji korisnik misli da rešava

Najčešći argument za vuču užetom je blizina odredišta i ušteda vremena. U praksi se dobija suprotno. Priprema traje duže nego što se očekuje, jer treba pronaći ispravno uže, pronaći vučnu kuku, navrnuti je i podesiti rastojanje. Vožnja se odvija na četrdeset kilometara na sat, uz stalnu koncentraciju oba vozača. Uz to je potreban drugi vozač sa dozvolom, koji mora da napusti svoje obaveze. Ako se sabere sve to, razlika u odnosu na dolazak vozila sa platformom postaje mala, a rizik od oštećenja kvačila, menjača, karoserije i od nezgode ostaje potpuno na strani vuče užetom.

Šta se dešava sa kvačilom i menjačem pri pokretanju vuče

Polazak sa mesta pri vuči užetom je trenutak najvećeg opterećenja. Uže se prvo olabavi, zatim naglo zategne i prenese udarno opterećenje na vučnu kuku, na nosač kuke i na zadnji deo šasije vučnog vozila. Kod vučnog vozila sa ručnim menjačem, vozač u tom trenutku po pravilu prokliza kvačilo da bi krenuo sa dodatnom masom, čime ga izlaže pregrejavanju. Kod vučnog vozila sa automatskim menjačem, isti manevar opterećuje pretvarač obrtnog momenta. Iz tog razloga se ovakva vuča ne izvodi vozilom čija je masa manja od mase vučenog vozila.

Vučna kuka, mesto kačenja i najčešće improvizacije

Vučna kuka je element projektovan za silu vuče i navrće se u navoj koji je deo šasije. Kod većine vozila se čuva u priboru uz rezervni točak, a mesto za navrtanje se nalazi iza poklopca na braniku. Kačenje sajle za elemente vešanja, za nosač branika, za ušicu za transport na brodu ili za bilo koju drugu tačku koja slučajno deluje čvrsto je najčešća improvizacija i najčešći uzrok oštećenja. Naročito je opasno kačenje za elemente upravljačkog sistema, jer se deformacija često ne primeti odmah, a menja geometriju točkova i ponašanje vozila u krivini.

Situacije u kojima je vuča užetom ipak opravdana

Postoje slučajevi u kojima je kratka vuča razumno rešenje. Ako je vozilo stalo na opasnom mestu i treba ga skloniti nekoliko desetina metara do bezbedne površine, kratko pomeranje je opravdano i bezbednije od ostavljanja vozila u traci. Isto važi za pomeranje unutar dvorišta, parkinga ili radionice. Uslov je da vozilo ima ispravan upravljački sistem, da za volanom sedi vozač i da se kreće brzinom hoda. Ta granica je jasna, jer se radi o uklanjanju opasnosti, a ne o transportu, i tu se korist od improvizacije završava.

Šta uraditi kada vozilo ostane bez pogona na otvorenom putu

Prvi korak je uključivanje svih pokazivača pravca, još dok vozilo usporava, i skretanje ka desnoj ivici puta ili na zaustavnu traku. Zatim se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska iz vozila, jer prsluk obučen posle izlaska ne služi ničemu. Sigurnosni trougao se postavlja na propisanoj udaljenosti iza vozila, veća na putevima sa većom brzinom kretanja. Putnici izlaze na stranu suprotnu od saobraćaja i povlače se iza zaštitne ograde, ne ostaju u vozilu i ne stoje pored njega. Tek posle toga se poziva pomoć i saopštava tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže.

Kako pravilno opisati lokaciju pri pozivu

Najveći gubitak vremena kod intervencija nastaje zbog neprecizne lokacije. Na autoputu i magistrali postoje kilometarske oznake, koje su najprecizniji mogući podatak i vrede više od bilo kakvog opisa. Uz kilometražu treba navesti smer kretanja, jer razdvojeni kolovozi znače da se sa pogrešne strane do vozila ne može doći bez desetina kilometara zaobilaska. Na lokalnim putevima pomaže naziv najbližeg sela, raskrsnice ili prepoznatljivog objekta. Najbrže rešenje je slanje lokacije sa telefona, jer se time uklanja svaka mogućnost nesporazuma, a vozač šlep vozila dobija tačku do koje vodi navigacija.

Kada je transport na platformi jedina razumna odluka

Zbir svega navedenog daje jednostavan zaključak. Ako vozilo ima automatski menjač, pogon na sva četiri točka, električni ili hibridni pogon, neispravne kočnice, neispravan upravljački sistem, oštećenje posle sudara ili se nalazi na autoputu, vuča nije opcija. Ako je relacija duža od nekoliko stotina metara, ako nema drugog vozača ili ako vremenski uslovi otežavaju vožnju, transport na platformi je i brži i jeftiniji, jer uklanja rizik od naknadne štete. Vuča užetom ostaje rezervisana za ono za šta je propisima i predviđena, za uklanjanje vozila do najbližeg bezbednog mesta.

14aug

Vrste šlep vozila i tehnike vuče, kada se koristi platforma, a kada pauk sa dizalicom

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Šta je zapravo šlep vozilo i po čemu se razlikuju izvedbe

Šlep vozilo je specijalizovano teretno vozilo namenjeno bezbednom podizanju i transportu drugog vozila koje se ne može ili ne sme kretati sopstvenim pogonom. U svakodnevnom govoru se sva takva vozila zovu istim imenom, ali se u praksi radi o nekoliko potpuno različitih konstrukcija sa različitim mogućnostima. Razlika nije samo u izgledu, već u tome da li vozilo tokom transporta stoji svim točkovima na platformi, da li se oslanja na dva točka na kolovoz ili visi na dizalici. Od te razlike zavisi da li će transport proći bez ijednog traga na vozilu ili će stvoriti novi kvar.

Šlep vozilo sa fiksnom platformom i zašto je najsigurnije rešenje

Vozilo sa platformom, koje se često naziva i pauk sa platformom, ima ravnu nosivu površinu koja se hidraulično naginje i spušta do nivoa kolovoza. Vozilo se na nju uvlači vitlom ili se popne sopstvenim pogonom, a zatim se veže i transportuje sa sva četiri točka iznad tla. Ovo je jedini način transporta pri kome pogonski sklop, menjač, diferencijal i sistem upravljanja nisu ni na koji način opterećeni. Zbog toga je platforma standardno rešenje za vozila sa automatskim menjačem, za pogon na sva četiri točka, za električne i hibridne automobile, za havarisana vozila i za sve slučajeve gde postoji i najmanja sumnja u ispravnost prenosnog sklopa.

Spuštajuće platforme za vozila sa niskim klirensom

Sportski automobili, limuzine sa aerodinamičkim paketom, tuning vozila i pojedini moderni modeli imaju prednju masku svega desetak centimetara iznad kolovoza. Kod njih standardni ugao naginjanja platforme nije dovoljan, jer se prednji branik ili donja aerodinamička obloga zaglave o rampu pre nego što točkovi uopšte stignu na nosivu površinu. Rešenje je platforma sa dodatnim spuštanjem, koja stvara znatno blaži prilazni ugao, uz upotrebu pomoćnih rampi koje dodatno smanjuju nagib. Uz to se koriste posebni podmetači ispod točkova, tako da se vozilo podigne na visinu na kojoj donji deo karoserije više ne dodiruje ivicu platforme.

Pauk sa dizalicom i delimično podizanje vozila

Vozila sa hidrauličnom rukom podižu automobil za prednju ili zadnju osovinu, dok druga osovina ostaje na kolovozu i kotrlja se tokom vožnje. Ova tehnika je brza i praktična u uskim gradskim uslovima, u podzemnim garažama i na mestima gde nema prostora za manevar većeg vozila sa platformom. Ograničenje je što se osovina koja ostaje na putu okreće, pa mora biti mehanički ispravna, sa ispravnim ležajevima i gumama. Za vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i sa oštećenim vešanjem ovaj način transporta nije prihvatljiv, jer se prenosni sklop okreće bez podmazivanja ili se oštećenje pogorša.

Zahvat za točkove i zašto se ne kači za karoseriju

Savremeni sistemi za delimično podizanje koriste hvatače koji obuhvataju gume, a ne delove karoserije ili vešanja. Razlog je jednostavan, jer se sila prenosi kroz točak i osovinu, odnosno kroz elemente projektovane da nose masu vozila. Kačenje za branik, za prag, za nosač motora ili za elemente vešanja stvara opterećenje na mestima koja za to nisu predviđena i lako dovodi do savijanja i pucanja. Kod modernih vozila sa aluminijumskim i kompozitnim elementima ovaj rizik je još izraženiji. Iz istog razloga se i pri vezivanju na platformi trake postavljaju preko guma ili na predviđene tačke sa donje strane šasije.

Vitlo i njegova uloga pri utovaru nepokretnog vozila

Vitlo je sajla sa elektromotorom ili hidrauličnim pogonom koja povlači vozilo na platformu kada ono ne može da se kreće sopstvenim pogonom. Koristi se kada je motor neispravan, kada su kočnice blokirane, kada je vozilo havarisano ili kada se izvlači sa mesta na koje šlep vozilo ne može da priđe. Sila vitla se ne prenosi bilo gde, već isključivo na predviđenu vučnu kuku ili na tačku na šasiji koja je za to projektovana. Zbog velikih sila koje se javljaju, prostor oko zategnute sajle je opasna zona, pa se pri izvlačenju niko ne zadržava u ravni sajle i uz nju se postavlja prigušna prostirka.

Krute veze i vuča vozila bez ispravnih kočnica

Kada vozilo nema ispravan sistem kočenja ili upravljanja, transport na platformi je jedino ispravno rešenje. U izuzetnim situacijama i na kratkim relacijama koristi se kruta veza, odnosno metalna vučna motka, koja za razliku od užeta ne dozvoljava naletanje vučenog vozila pri usporavanju. Uže se u tom slučaju ne sme koristiti, jer vozač u vučenom vozilu bez kočnica ne može da spreči udar u vučno vozilo. Kruta veza takođe drži konstantno rastojanje i znatno smanjuje trzaje pri kretanju, ali i dalje ne rešava problem upravljanja ako je upravljački mehanizam oštećen.

Transport motocikala i posebna oprema koju zahteva

Motocikl se ne transportuje na isti način kao automobil, jer nema stabilnu osnovu i pri prevrtanju se lako oštećuje. Za utovar se koristi rampa i vodilica za prednji točak, koja motocikl drži uspravno tokom vožnje. Vezivanje se izvodi preko upravljača ili preko čvrstih tačaka na ramu, uz stezanje prednjeg vešanja tako da amortizeri budu delimično sabijeni i da motocikl ne poskakuje. Trake se nikada ne stežu preko plastičnih obloga, rezervoara i izduvnog sistema. Pri transportu više motocikala odjednom, između njih se postavljaju zaštitne obloge kako se pri kretanju ne bi dodirivali.

Šlepovanje kombi vozila i lakih kamiona

Kombi vozila i laki kamioni nose znatno veću masu od putničkog automobila, često između dve i osam tona, pa se za njih koriste šlep vozila veće nosivosti i duže platforme. Kod teretnog vozila sa teretom u prostoru za utovar dodatno se menja raspored mase, što utiče na način vezivanja i na položaj na platformi. Vozilo se postavlja tako da opterećenje bude ravnomerno raspoređeno preko osovina nosača, jer preveliko opterećenje na zadnjoj strani platforme smanjuje kontrolu nad upravljanjem šlep vozila. Kod kombija sa produženim međuosovinskim rastojanjem naročito treba paziti na prelazak preko ivica i uspona, gde postoji rizik od naleganja donjeg dela.

Transport radnih mašina, viljuškara i mini bagera

Radne mašine imaju nekoliko osobina koje transport čine drugačijim od transporta automobila. Prva je uska osnova i visoko težište kod viljuškara, druga su gusenice kod mini bagera koje ne mogu da se kotrljaju kao točkovi, treća je hidraulika koja mora biti spuštena i osigurana pre kretanja. Kod viljuškara se vilice spuštaju do platforme, a jarbol se osigurava od pomeranja. Kod bagera se ruka spušta i fiksira, a rotacija nadgradnje blokira. Sve mašine se vezuju sa najmanje četiri tačke, ukršteno, tako da su onemogućena pomeranja i unapred i unazad i bočno.

Oldtajmeri i vozila posebne vrednosti

Kod starijih i kolekcionarskih vozila prioritet nije brzina intervencije, već potpuno odsustvo oštećenja. Karoserije oldtajmera često imaju tanji lim, hrom elemente i originalne farbe koje se ne mogu jednostavno obnoviti, a šasije su podložne koroziji na mestima koja izgledaju čvrsto. Zbog toga se transport izvodi isključivo na platformi, uz vezivanje preko guma umesto preko elemenata šasije. Ispod tačaka naleganja postavljaju se zaštitne obloge, a vozilo se pri utovaru pomera vitlom sporo i ravnomerno, bez naglih trzaja. Isti pristup se primenjuje i na sportska vozila i na skupa vozila sa aktivnim vešanjem.

Kako se vozilo pravilno vezuje na platformi

Vezivanje je faza koja odlučuje da li će vozilo stići neoštećeno. Standard podrazumeva najmanje četiri trake, postavljene ukršteno, tako da svaka sprečava pomeranje u jednom pravcu. Kod modernih vozila se preporučuje vezivanje preko guma trakama sa korpom, jer se time izbegava bilo kakav kontakt sa elementima vešanja i kočionim vodovima. Zategnutost se proverava pre polaska, a kod dužih relacija i posle prvih desetak kilometara, jer se vezovi tokom vožnje popuste. Ručna kočnica na transportovanom vozilu ostaje aktivirana, a menjač u prvom stepenu prenosa kod ručnog menjača, odnosno u položaju za parkiranje kod automatskog.

Nosivost šlep vozila i zašto ograničenje nije formalnost

Svako šlep vozilo ima jasno definisanu nosivost, izraženu kao najveća masa vozila koje sme da preveze. Prekoračenje tog ograničenja nije samo pitanje prekršaja, već i pitanje kočnica, vešanja i stabilnosti u krivini. Preopterećeno vozilo znatno duže koči, teže drži pravac na nizbrdici i opterećuje osovine preko projektovane vrednosti. Zbog toga se pri pozivu uvek navodi tip vozila i približna masa, kako bi na teren izašlo vozilo odgovarajuće nosivosti. Slanje premalog vozila znači gubitak vremena i drugi izlazak na teren, a slanje prevelikog nepotrebno komplikuje pristup na uskim lokacijama.

Kako izabrati odgovarajuću tehniku prema situaciji

Odgovor na pitanje koja se tehnika koristi zavisi od nekoliko podataka. Vrsta menjača i pogona određuju da li je delimično podizanje uopšte dozvoljeno. Stanje vozila određuje da li se može uvući sopstvenim pogonom ili je potrebno vitlo. Klirens određuje da li je potrebna spuštajuća platforma. Lokacija određuje da li veće vozilo uopšte može da priđe, jer u podzemnoj garaži sa niskom svetlom visinom platforma nije primenljiva. Zato se pri pozivu uvek navode marka i model, vrsta menjača, priroda kvara i tačan opis mesta, jer ti podaci direktno određuju koje vozilo i koja oprema izlaze na teren.