Šta propisi podrazumevaju pod vučom neispravnog vozila
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima vuču neispravnog vozila tretira kao izuzetak, a ne kao redovan način kretanja. Osnovna ideja je da se vozilo koje se pokvarilo ukloni sa kolovoza i dovede do najbližeg mesta na kome kvar može da se otkloni, a ne da se vuče kroz nekoliko opština do omiljenog majstora. Vuča se izvodi ili krutom vezom ili užetom, uz jasno definisane uslove, ili se vozilo prevozi na drugom vozilu. Sve što izlazi iz tog okvira predstavlja prekršaj i, što je važnije, situaciju sa znatno povećanim rizikom za sve učesnike u saobraćaju.
Uslovi koje mora da ispuni vučeno vozilo
Vozilo koje se vuče mora imati ispravan sistem upravljanja, jer njime tokom vuče upravlja vozač koji sedi za volanom. Mora imati i ispravan sistem za kočenje ako se vuče užetom, jer bez kočnica nema načina da se spreči naletanje na vučno vozilo pri usporavanju. Ako kočnice nisu ispravne, dozvoljena je isključivo kruta veza, i to pod dodatnim uslovima. Vučeno vozilo mora biti obeleženo tako da ga drugi učesnici prepoznaju, najčešće uključenim svim pokazivačima pravca ili odgovarajućom oznakom. Za volanom vučenog vozila mora biti vozač sa vozačkom dozvolom odgovarajuće kategorije.
Rastojanje između vozila i obeležavanje užeta
Kada se vuča izvodi užetom, rastojanje između vozila se kreće u opsegu od oko tri do pet metara. Kraće rastojanje ne ostavlja vremena za reakciju, a duže smanjuje kontrolu i povećava mogućnost da uže zahvati nešto na kolovozu. Uže mora biti obeleženo uočljivom oznakom, najčešće crvenom tkaninom postavljenom na sredini, kako bi ga drugi vozači primetili i kako niko ne bi pokušao da prođe između dva vozila. Kod krute veze rastojanje je manje i najčešće ne prelazi tri metra, jer motka sama po sebi drži konstantan razmak i ne dozvoljava zatezanje i popuštanje.
Ograničenje brzine i zašto postoji
Pri vuči neispravnog vozila važi znatno niže ograničenje brzine od uobičajenog, u praksi četrdeset kilometara na sat. Razlog nije formalne prirode. Vučeno vozilo najčešće nema servo pojačanje upravljača i kočnica, jer motor ne radi, pa je za skretanje potrebna višestruko veća sila, a kočioni put se produžava nekoliko puta. Uz to, dva vozila povezana užetom ponašaju se kao jedan dugačak i nestabilan sklop, koji u krivini opisuje sasvim drugačiju putanju od uobičajene. Svako povećanje brzine u toj situaciji nesrazmerno povećava rizik, naročito na nizbrdici.
Vuča na autoputu i motoputu
Na autoputu i motoputu vuča neispravnog vozila je dozvoljena samo do prvog izlaza, odnosno do najbližeg mesta na kome se vozilo može skloniti sa te kategorije puta. Nastavak vuče autoputem nije dozvoljen, jer se sporo vozilo sa ograničenim mogućnostima kočenja nalazi u toku saobraćaja koji se kreće znatno brže. Razlika u brzini je glavni uzrok najtežih nesreća na autoputu, a vozilo koje se kreće četrdeset kilometara na sat u traci gde se ostali kreću sto trideset predstavlja upravo takvu situaciju. Na deonicama poput autoputa Miloš Veliki ovo pravilo se posebno strogo primenjuje.
Šta se nikada ne sme vući
Postoje slučajevi u kojima vuča nije dozvoljena ni pod kojim uslovima. Motocikl se ne vuče, jer nema stabilnost potrebnu da se održi u pravcu bez pogona i jer vozač nema kontrolu nad ravnotežom. Vozilo sa neispravnim upravljačkim mehanizmom se ne vuče ni krutom ni gipkom vezom, jer njime niko ne može upravljati. Vozilo bez vozača za volanom se ne vuče na javnom putu. Vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i električna vozila tehnički se ne smeju vući, iako propisi to ne zabranjuju izričito, jer uputstvo proizvođača to isključuje.
Kazne i posledice nepravilne vuče
Nepravilna vuča spada u prekršaje za koje su predviđene novčane kazne, a u težim slučajevima i mere prema vozaču. Praktično važnija posledica je odgovornost u slučaju nezgode. Ako dođe do udesa tokom nepropisne vuče, pitanje krivice se rešava na štetu onoga ko je vuču izveo suprotno propisima, sa svim posledicama po naknadu štete. Osiguranje u takvim situacijama redovno ima osnov da odbije ili umanji isplatu, jer se radi o postupanju suprotno propisima. Ono što je izgledalo kao ušteda na jednoj intervenciji tada preraste u trošak koji se meri u više hiljada evra.
Zašto uže ne rešava problem koji korisnik misli da rešava
Najčešći argument za vuču užetom je blizina odredišta i ušteda vremena. U praksi se dobija suprotno. Priprema traje duže nego što se očekuje, jer treba pronaći ispravno uže, pronaći vučnu kuku, navrnuti je i podesiti rastojanje. Vožnja se odvija na četrdeset kilometara na sat, uz stalnu koncentraciju oba vozača. Uz to je potreban drugi vozač sa dozvolom, koji mora da napusti svoje obaveze. Ako se sabere sve to, razlika u odnosu na dolazak vozila sa platformom postaje mala, a rizik od oštećenja kvačila, menjača, karoserije i od nezgode ostaje potpuno na strani vuče užetom.
Šta se dešava sa kvačilom i menjačem pri pokretanju vuče
Polazak sa mesta pri vuči užetom je trenutak najvećeg opterećenja. Uže se prvo olabavi, zatim naglo zategne i prenese udarno opterećenje na vučnu kuku, na nosač kuke i na zadnji deo šasije vučnog vozila. Kod vučnog vozila sa ručnim menjačem, vozač u tom trenutku po pravilu prokliza kvačilo da bi krenuo sa dodatnom masom, čime ga izlaže pregrejavanju. Kod vučnog vozila sa automatskim menjačem, isti manevar opterećuje pretvarač obrtnog momenta. Iz tog razloga se ovakva vuča ne izvodi vozilom čija je masa manja od mase vučenog vozila.
Vučna kuka, mesto kačenja i najčešće improvizacije
Vučna kuka je element projektovan za silu vuče i navrće se u navoj koji je deo šasije. Kod većine vozila se čuva u priboru uz rezervni točak, a mesto za navrtanje se nalazi iza poklopca na braniku. Kačenje sajle za elemente vešanja, za nosač branika, za ušicu za transport na brodu ili za bilo koju drugu tačku koja slučajno deluje čvrsto je najčešća improvizacija i najčešći uzrok oštećenja. Naročito je opasno kačenje za elemente upravljačkog sistema, jer se deformacija često ne primeti odmah, a menja geometriju točkova i ponašanje vozila u krivini.
Situacije u kojima je vuča užetom ipak opravdana
Postoje slučajevi u kojima je kratka vuča razumno rešenje. Ako je vozilo stalo na opasnom mestu i treba ga skloniti nekoliko desetina metara do bezbedne površine, kratko pomeranje je opravdano i bezbednije od ostavljanja vozila u traci. Isto važi za pomeranje unutar dvorišta, parkinga ili radionice. Uslov je da vozilo ima ispravan upravljački sistem, da za volanom sedi vozač i da se kreće brzinom hoda. Ta granica je jasna, jer se radi o uklanjanju opasnosti, a ne o transportu, i tu se korist od improvizacije završava.
Šta uraditi kada vozilo ostane bez pogona na otvorenom putu
Prvi korak je uključivanje svih pokazivača pravca, još dok vozilo usporava, i skretanje ka desnoj ivici puta ili na zaustavnu traku. Zatim se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska iz vozila, jer prsluk obučen posle izlaska ne služi ničemu. Sigurnosni trougao se postavlja na propisanoj udaljenosti iza vozila, veća na putevima sa većom brzinom kretanja. Putnici izlaze na stranu suprotnu od saobraćaja i povlače se iza zaštitne ograde, ne ostaju u vozilu i ne stoje pored njega. Tek posle toga se poziva pomoć i saopštava tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže.
Kako pravilno opisati lokaciju pri pozivu
Najveći gubitak vremena kod intervencija nastaje zbog neprecizne lokacije. Na autoputu i magistrali postoje kilometarske oznake, koje su najprecizniji mogući podatak i vrede više od bilo kakvog opisa. Uz kilometražu treba navesti smer kretanja, jer razdvojeni kolovozi znače da se sa pogrešne strane do vozila ne može doći bez desetina kilometara zaobilaska. Na lokalnim putevima pomaže naziv najbližeg sela, raskrsnice ili prepoznatljivog objekta. Najbrže rešenje je slanje lokacije sa telefona, jer se time uklanja svaka mogućnost nesporazuma, a vozač šlep vozila dobija tačku do koje vodi navigacija.
Kada je transport na platformi jedina razumna odluka
Zbir svega navedenog daje jednostavan zaključak. Ako vozilo ima automatski menjač, pogon na sva četiri točka, električni ili hibridni pogon, neispravne kočnice, neispravan upravljački sistem, oštećenje posle sudara ili se nalazi na autoputu, vuča nije opcija. Ako je relacija duža od nekoliko stotina metara, ako nema drugog vozača ili ako vremenski uslovi otežavaju vožnju, transport na platformi je i brži i jeftiniji, jer uklanja rizik od naknadne štete. Vuča užetom ostaje rezervisana za ono za šta je propisima i predviđena, za uklanjanje vozila do najbližeg bezbednog mesta.