Šta je zapravo šlep vozilo i po čemu se razlikuju izvedbe
Šlep vozilo je specijalizovano teretno vozilo namenjeno bezbednom podizanju i transportu drugog vozila koje se ne može ili ne sme kretati sopstvenim pogonom. U svakodnevnom govoru se sva takva vozila zovu istim imenom, ali se u praksi radi o nekoliko potpuno različitih konstrukcija sa različitim mogućnostima. Razlika nije samo u izgledu, već u tome da li vozilo tokom transporta stoji svim točkovima na platformi, da li se oslanja na dva točka na kolovoz ili visi na dizalici. Od te razlike zavisi da li će transport proći bez ijednog traga na vozilu ili će stvoriti novi kvar.
Šlep vozilo sa fiksnom platformom i zašto je najsigurnije rešenje
Vozilo sa platformom, koje se često naziva i pauk sa platformom, ima ravnu nosivu površinu koja se hidraulično naginje i spušta do nivoa kolovoza. Vozilo se na nju uvlači vitlom ili se popne sopstvenim pogonom, a zatim se veže i transportuje sa sva četiri točka iznad tla. Ovo je jedini način transporta pri kome pogonski sklop, menjač, diferencijal i sistem upravljanja nisu ni na koji način opterećeni. Zbog toga je platforma standardno rešenje za vozila sa automatskim menjačem, za pogon na sva četiri točka, za električne i hibridne automobile, za havarisana vozila i za sve slučajeve gde postoji i najmanja sumnja u ispravnost prenosnog sklopa.
Spuštajuće platforme za vozila sa niskim klirensom
Sportski automobili, limuzine sa aerodinamičkim paketom, tuning vozila i pojedini moderni modeli imaju prednju masku svega desetak centimetara iznad kolovoza. Kod njih standardni ugao naginjanja platforme nije dovoljan, jer se prednji branik ili donja aerodinamička obloga zaglave o rampu pre nego što točkovi uopšte stignu na nosivu površinu. Rešenje je platforma sa dodatnim spuštanjem, koja stvara znatno blaži prilazni ugao, uz upotrebu pomoćnih rampi koje dodatno smanjuju nagib. Uz to se koriste posebni podmetači ispod točkova, tako da se vozilo podigne na visinu na kojoj donji deo karoserije više ne dodiruje ivicu platforme.
Pauk sa dizalicom i delimično podizanje vozila
Vozila sa hidrauličnom rukom podižu automobil za prednju ili zadnju osovinu, dok druga osovina ostaje na kolovozu i kotrlja se tokom vožnje. Ova tehnika je brza i praktična u uskim gradskim uslovima, u podzemnim garažama i na mestima gde nema prostora za manevar većeg vozila sa platformom. Ograničenje je što se osovina koja ostaje na putu okreće, pa mora biti mehanički ispravna, sa ispravnim ležajevima i gumama. Za vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i sa oštećenim vešanjem ovaj način transporta nije prihvatljiv, jer se prenosni sklop okreće bez podmazivanja ili se oštećenje pogorša.
Zahvat za točkove i zašto se ne kači za karoseriju
Savremeni sistemi za delimično podizanje koriste hvatače koji obuhvataju gume, a ne delove karoserije ili vešanja. Razlog je jednostavan, jer se sila prenosi kroz točak i osovinu, odnosno kroz elemente projektovane da nose masu vozila. Kačenje za branik, za prag, za nosač motora ili za elemente vešanja stvara opterećenje na mestima koja za to nisu predviđena i lako dovodi do savijanja i pucanja. Kod modernih vozila sa aluminijumskim i kompozitnim elementima ovaj rizik je još izraženiji. Iz istog razloga se i pri vezivanju na platformi trake postavljaju preko guma ili na predviđene tačke sa donje strane šasije.
Vitlo i njegova uloga pri utovaru nepokretnog vozila
Vitlo je sajla sa elektromotorom ili hidrauličnim pogonom koja povlači vozilo na platformu kada ono ne može da se kreće sopstvenim pogonom. Koristi se kada je motor neispravan, kada su kočnice blokirane, kada je vozilo havarisano ili kada se izvlači sa mesta na koje šlep vozilo ne može da priđe. Sila vitla se ne prenosi bilo gde, već isključivo na predviđenu vučnu kuku ili na tačku na šasiji koja je za to projektovana. Zbog velikih sila koje se javljaju, prostor oko zategnute sajle je opasna zona, pa se pri izvlačenju niko ne zadržava u ravni sajle i uz nju se postavlja prigušna prostirka.
Krute veze i vuča vozila bez ispravnih kočnica
Kada vozilo nema ispravan sistem kočenja ili upravljanja, transport na platformi je jedino ispravno rešenje. U izuzetnim situacijama i na kratkim relacijama koristi se kruta veza, odnosno metalna vučna motka, koja za razliku od užeta ne dozvoljava naletanje vučenog vozila pri usporavanju. Uže se u tom slučaju ne sme koristiti, jer vozač u vučenom vozilu bez kočnica ne može da spreči udar u vučno vozilo. Kruta veza takođe drži konstantno rastojanje i znatno smanjuje trzaje pri kretanju, ali i dalje ne rešava problem upravljanja ako je upravljački mehanizam oštećen.
Transport motocikala i posebna oprema koju zahteva
Motocikl se ne transportuje na isti način kao automobil, jer nema stabilnu osnovu i pri prevrtanju se lako oštećuje. Za utovar se koristi rampa i vodilica za prednji točak, koja motocikl drži uspravno tokom vožnje. Vezivanje se izvodi preko upravljača ili preko čvrstih tačaka na ramu, uz stezanje prednjeg vešanja tako da amortizeri budu delimično sabijeni i da motocikl ne poskakuje. Trake se nikada ne stežu preko plastičnih obloga, rezervoara i izduvnog sistema. Pri transportu više motocikala odjednom, između njih se postavljaju zaštitne obloge kako se pri kretanju ne bi dodirivali.
Šlepovanje kombi vozila i lakih kamiona
Kombi vozila i laki kamioni nose znatno veću masu od putničkog automobila, često između dve i osam tona, pa se za njih koriste šlep vozila veće nosivosti i duže platforme. Kod teretnog vozila sa teretom u prostoru za utovar dodatno se menja raspored mase, što utiče na način vezivanja i na položaj na platformi. Vozilo se postavlja tako da opterećenje bude ravnomerno raspoređeno preko osovina nosača, jer preveliko opterećenje na zadnjoj strani platforme smanjuje kontrolu nad upravljanjem šlep vozila. Kod kombija sa produženim međuosovinskim rastojanjem naročito treba paziti na prelazak preko ivica i uspona, gde postoji rizik od naleganja donjeg dela.
Transport radnih mašina, viljuškara i mini bagera
Radne mašine imaju nekoliko osobina koje transport čine drugačijim od transporta automobila. Prva je uska osnova i visoko težište kod viljuškara, druga su gusenice kod mini bagera koje ne mogu da se kotrljaju kao točkovi, treća je hidraulika koja mora biti spuštena i osigurana pre kretanja. Kod viljuškara se vilice spuštaju do platforme, a jarbol se osigurava od pomeranja. Kod bagera se ruka spušta i fiksira, a rotacija nadgradnje blokira. Sve mašine se vezuju sa najmanje četiri tačke, ukršteno, tako da su onemogućena pomeranja i unapred i unazad i bočno.
Oldtajmeri i vozila posebne vrednosti
Kod starijih i kolekcionarskih vozila prioritet nije brzina intervencije, već potpuno odsustvo oštećenja. Karoserije oldtajmera često imaju tanji lim, hrom elemente i originalne farbe koje se ne mogu jednostavno obnoviti, a šasije su podložne koroziji na mestima koja izgledaju čvrsto. Zbog toga se transport izvodi isključivo na platformi, uz vezivanje preko guma umesto preko elemenata šasije. Ispod tačaka naleganja postavljaju se zaštitne obloge, a vozilo se pri utovaru pomera vitlom sporo i ravnomerno, bez naglih trzaja. Isti pristup se primenjuje i na sportska vozila i na skupa vozila sa aktivnim vešanjem.
Kako se vozilo pravilno vezuje na platformi
Vezivanje je faza koja odlučuje da li će vozilo stići neoštećeno. Standard podrazumeva najmanje četiri trake, postavljene ukršteno, tako da svaka sprečava pomeranje u jednom pravcu. Kod modernih vozila se preporučuje vezivanje preko guma trakama sa korpom, jer se time izbegava bilo kakav kontakt sa elementima vešanja i kočionim vodovima. Zategnutost se proverava pre polaska, a kod dužih relacija i posle prvih desetak kilometara, jer se vezovi tokom vožnje popuste. Ručna kočnica na transportovanom vozilu ostaje aktivirana, a menjač u prvom stepenu prenosa kod ručnog menjača, odnosno u položaju za parkiranje kod automatskog.
Nosivost šlep vozila i zašto ograničenje nije formalnost
Svako šlep vozilo ima jasno definisanu nosivost, izraženu kao najveća masa vozila koje sme da preveze. Prekoračenje tog ograničenja nije samo pitanje prekršaja, već i pitanje kočnica, vešanja i stabilnosti u krivini. Preopterećeno vozilo znatno duže koči, teže drži pravac na nizbrdici i opterećuje osovine preko projektovane vrednosti. Zbog toga se pri pozivu uvek navodi tip vozila i približna masa, kako bi na teren izašlo vozilo odgovarajuće nosivosti. Slanje premalog vozila znači gubitak vremena i drugi izlazak na teren, a slanje prevelikog nepotrebno komplikuje pristup na uskim lokacijama.
Kako izabrati odgovarajuću tehniku prema situaciji
Odgovor na pitanje koja se tehnika koristi zavisi od nekoliko podataka. Vrsta menjača i pogona određuju da li je delimično podizanje uopšte dozvoljeno. Stanje vozila određuje da li se može uvući sopstvenim pogonom ili je potrebno vitlo. Klirens određuje da li je potrebna spuštajuća platforma. Lokacija određuje da li veće vozilo uopšte može da priđe, jer u podzemnoj garaži sa niskom svetlom visinom platforma nije primenljiva. Zato se pri pozivu uvek navode marka i model, vrsta menjača, priroda kvara i tačan opis mesta, jer ti podaci direktno određuju koje vozilo i koja oprema izlaze na teren.