Kolubarski okrug – Auto servis i šlep služba Ljig

14aug

Izvlačenje vozila iz snega, blata i jarka, zimske intervencije i priprema vozila za zimu

Zašto zimske intervencije nisu isto što i obično šlepovanje

Kada vozilo ostane bez pogona na suvom asfaltu, posao se svodi na utovar i transport. Kada je vozilo u snegu, blatu ili van kolovoza, prvi zadatak je izvlačenje, a tek zatim eventualni transport. Ta razlika menja opremu, vreme trajanja i pristup. Za izvlačenje su potrebni vitlo dovoljne sile, koturače za promenu pravca i uvećanje vučne sile, podmetači i lopate, kao i prostor sa koga šlep vozilo može bezbedno da vuče a da samo ne sklizne. Zbog toga se pri pozivu uvek naglašava da vozilo nije na kolovozu, jer se time bira vozilo sa odgovarajućom opremom.

Kako vozilo završi u snegu i zašto se ne izvlači gasom

Najčešći scenario nije sudar, već postepeno gubljenje zamaha na uzbrdici. Pogonski točkovi počnu da proklizavaju, vozač doda gas, sneg ispod guma se topi od trenja i odmah zaledi u glatku površinu, a vozilo se spusti na donji deo karoserije i ostane oslonjeno na sneg umesto na točkove. Od tog trenutka dodavanje gasa samo produbljuje ulegnuće i briše preostalu šaru na gumi. Ispravan postupak je da se odmah prestane sa proklizavanjem, da se ispred i iza guma raščisti sneg i da se ispod njih postavi materijal koji obezbeđuje prianjanje.

Izvlačenje vitlom i sile koje pri tome nastaju

Vitlo razvija silu koja se meri tonama, a pri izvlačenju iz blata i snega otpor je znatno veći nego što masa vozila sugeriše, jer se sabiraju trenje, usisno dejstvo blata i nagib terena. Sajla pod tim opterećenjem akumulira ogromnu energiju i pri pucanju se kreće brzinom koja ne ostavlja vreme za reakciju. Zbog toga se preko zategnute sajle postavlja prigušna prostirka ili teža tkanina, koja apsorbuje energiju i obara sajlu ka tlu ako pukne. Svi prisutni se u toku izvlačenja povlače izvan ravni sajle, na rastojanje veće od njene dužine, i niko ne stoji između dva vozila.

Tačke za kačenje pri izvlačenju i najčešće improvizacije

Kod izvlačenja se sila prenosi na tačku koja je za to projektovana, dakle na vučnu kuku navrnutu u navoj šasije ili na fabrički predviđenu ušicu. Kačenje za nosač branika, za osovinu, za elemente vešanja ili za bilo šta što izgleda dovoljno čvrsto redovno se završava iščupanim delom i letećim komadom metala. Kod terenskih vozila često postoje fabričke tačke za izvlačenje, koje su znatno jače od običnih transportnih ušica, ali ih treba razlikovati. Ako tačka nije jasna, koriste se trake koje obuhvataju osovinu ili odgovarajući nosivi element, uz zaštitu od oštrih ivica.

Izvlačenje iz jarka i procena pre početka rada

Kada vozilo sklizne u jarak ili niz nasip, prvi korak nije kačenje sajle, već procena položaja. Utvrđuje se pod kojim je nagibom vozilo, da li postoji opasnost od prevrtanja pri povlačenju, da li ima nekog u vozilu i gde se nalaze tačke oslonca. U pojedinim slučajevima se vozilo prvo mora podići ili stabilizovati, pa tek onda vući, jer bi povlačenje po najkraćem pravcu izazvalo prevrtanje. Za promenu pravca vuče koriste se koturače usmerene na stabilan oslonac, čime se vučenje izvodi iz pravca u kome šlep vozilo može bezbedno da stane, bez izlaska sa kolovoza.

Šlep vozilo na klizavom terenu i granica bezbednog rada

I samo šlep vozilo ima granicu do koje može da radi. Na zaleđenoj uzbrdici, na mokroj travi ili na strmom nasipu, vučna sila stvara reakciju koja pokušava da povuče šlep vozilo ka vozilu koje izvlači. Zato se ono postavlja tako da mu je masa raspoređena povoljno, koriste se klinovi ispod točkova, a po potrebi i stabilizatori. Ako uslovi ne dozvoljavaju bezbedan rad, ispravno je sačekati posipanje puta ili obezbediti dodatnu tačku oslonca umesto forsiranja. Improvizacija u tim uslovima ne ugrožava samo vozila, već i ljude koji su u blizini.

Šta raditi dok se čeka pomoć u snegu

Ako je vozilo zaglavljeno u snegu i motor radi radi grejanja, prvo treba proveriti da izduvna cev nije zatrpana snegom, jer u suprotnom ugljen monoksid ulazi u kabinu. Motor se u tom slučaju pušta povremeno, a ne neprekidno, i uz blago odškrinut prozor. Putnici ostaju u vozilu ako je van njega opasno ili izuzetno hladno, uz uključena svetla kako bi vozilo bilo uočljivo. Ako je vozilo delimično na kolovozu, obeležava se trouglom na dovoljnoj udaljenosti, uzimajući u obzir da je kočioni put na snegu višestruko duži nego na suvom.

Zimske gume i lanci, ono što najviše utiče na broj intervencija

Najveći broj zimskih zaglavljivanja nastaje zbog guma, a ne zbog vozila. Zimska guma menja sastav i ostaje elastična na niskim temperaturama, dok letnja postaje tvrda i gubi prianjanje već ispod sedam stepeni, bez obzira na dubinu šare. Propisi u Srbiji u zimskom periodu traže zimske gume sa propisanom najmanjom dubinom šare, a na pojedinim deonicama i lance u priboru. Lanci se postavljaju na pogonske točkove i vežbaju se jednom, na suvom i po danu, jer je prvo postavljanje na mrazu, u mraku i uz kolonu iza sebe potpuno drugačije iskustvo.

Akumulator zimi i zašto najviše kvarova bude ujutru

Na niskim temperaturama hemijski procesi u akumulatoru usporavaju, pa raspoloživi kapacitet opada, dok istovremeno raste struja potrebna za pokretanje hladnog motora. Zbog toga akumulator koji je leti radio bez problema ujutru na minus deset više ne može da okrene motor. Znaci koji upozoravaju su sporije okretanje pri pokretanju, prigušena svetla pri startovanju i potreba za više pokušaja. Akumulator stariji od četiri do pet godina vredi proveriti pre zime, jer se najveći broj intervencija dešava upravo ujutru, na parkingu, kada je vozilo najpotrebnije.

Zaleđene kočnice, blokirana ručna kočnica i vrata

Posle vlažnog dana i noći sa mrazom, ručna kočnica ostaje zaleđena, jer se sajla i pločice zalede u zategnutom položaju. Zato se vozilo u takvim uslovima parkira sa uključenim stepenom prenosa i podmetnutim klinom, umesto sa zategnutom ručnom kočnicom. Nasilno pokretanje sa zaleđenom kočnicom kida sajlu ili čupa pločice sa nosača. Zaleđena brava i zaleđene gume vrata se ne otvaraju silom, jer se guma za zaptivanje jednostavno pocepa. Isto važi i za brisače prilepljene za staklo, koji se pri paljenju odvajaju zajedno sa gumenim delom.

Prolećni i jesenji uslovi koji stvaraju iste probleme

Zaglavljena vozila nisu isključivo zimska pojava. Posle kiše, makadamski putevi i poljski prilazi postaju izuzetno klizavi, a vozila sa niskim klirensom se lako oslone na sredinu kolovoza. Blato ima dodatnu osobinu da usisava, pa je za izvlačenje potrebna veća sila nego što bi se očekivalo. U jesen opalo lišće na mokrom asfaltu smanjuje prianjanje slično poledici, naročito na šumskim deonicama i na prilazima planinskim mestima. U svim tim situacijama važi isto pravilo, prestati sa proklizavanjem čim se pojavi, jer se svakim sledećim obrtajem točka situacija pogoršava.

Priprema vozila pred zimsku sezonu

Nekoliko provera pred zimu uklanja većinu razloga za intervenciju. To su stanje i starost akumulatora, zimske gume sa dovoljnom dubinom šare, koncentracija rashladne tečnosti proverena refraktometrom, tečnost za pranje stakla otporna na niske temperature, stanje brisača i rad grejača zadnjeg stakla. Uz to vredi proveriti rad svih svetala, jer je zimi vidljivost ograničena znatno više nego u drugim delovima godine. U vozilu treba da se nalaze lopatica, strugalica, rukavice, kablovi za pokretanje, sigurnosni prsluk i pokrivač, jer čekanje pomoći zimi znači boravak na hladnoći.

Kada se izvlačenje ne izvodi drugim putničkim vozilom

Uobičajena improvizacija je izvlačenje drugim automobilom koji se zatekao u blizini. Tri stvari čine to lošom idejom. Prva je masa, jer vozilo koje vuče mora biti teže od vozila koje izvlači, inače samo prokliza. Druga je tačka kačenja, jer se sajla najčešće zakači tamo gde stane, a ne tamo gde treba. Treća je vrsta veze, jer obično uže bez elastičnosti prenosi udarno opterećenje pri trzaju i kida ono za šta je zakačeno. Rezultat je često dvostruka šteta, na oba vozila, i vozilo koje je i dalje u istom položaju.

Šta reći pri pozivu kada vozilo nije na kolovozu

Za zaglavljeno vozilo su korisni podaci drugačiji od uobičajenih. Uz marku i model treba navesti gde se tačno vozilo nalazi u odnosu na kolovoz, koliko je duboko sišlo, da li leži na donjem delu, da li se točkovi okreću i kakav je pristup sa puta. Podatak o vrsti podloge, dakle sneg, blato, šljunak ili led, direktno određuje opremu koja se sprema. Ako je vozilo van naselja, korisno je poslati lokaciju sa telefona i fotografiju položaja, jer se na osnovu slike unapred zna da li je potrebno vitlo, koturača ili podizanje pre izvlačenja.

14aug

Vuča vozila sajlom, kada je dozvoljena po propisima i zašto je često lošija ideja nego što izgleda

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Šta propisi podrazumevaju pod vučom neispravnog vozila

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima vuču neispravnog vozila tretira kao izuzetak, a ne kao redovan način kretanja. Osnovna ideja je da se vozilo koje se pokvarilo ukloni sa kolovoza i dovede do najbližeg mesta na kome kvar može da se otkloni, a ne da se vuče kroz nekoliko opština do omiljenog majstora. Vuča se izvodi ili krutom vezom ili užetom, uz jasno definisane uslove, ili se vozilo prevozi na drugom vozilu. Sve što izlazi iz tog okvira predstavlja prekršaj i, što je važnije, situaciju sa znatno povećanim rizikom za sve učesnike u saobraćaju.

Uslovi koje mora da ispuni vučeno vozilo

Vozilo koje se vuče mora imati ispravan sistem upravljanja, jer njime tokom vuče upravlja vozač koji sedi za volanom. Mora imati i ispravan sistem za kočenje ako se vuče užetom, jer bez kočnica nema načina da se spreči naletanje na vučno vozilo pri usporavanju. Ako kočnice nisu ispravne, dozvoljena je isključivo kruta veza, i to pod dodatnim uslovima. Vučeno vozilo mora biti obeleženo tako da ga drugi učesnici prepoznaju, najčešće uključenim svim pokazivačima pravca ili odgovarajućom oznakom. Za volanom vučenog vozila mora biti vozač sa vozačkom dozvolom odgovarajuće kategorije.

Rastojanje između vozila i obeležavanje užeta

Kada se vuča izvodi užetom, rastojanje između vozila se kreće u opsegu od oko tri do pet metara. Kraće rastojanje ne ostavlja vremena za reakciju, a duže smanjuje kontrolu i povećava mogućnost da uže zahvati nešto na kolovozu. Uže mora biti obeleženo uočljivom oznakom, najčešće crvenom tkaninom postavljenom na sredini, kako bi ga drugi vozači primetili i kako niko ne bi pokušao da prođe između dva vozila. Kod krute veze rastojanje je manje i najčešće ne prelazi tri metra, jer motka sama po sebi drži konstantan razmak i ne dozvoljava zatezanje i popuštanje.

Ograničenje brzine i zašto postoji

Pri vuči neispravnog vozila važi znatno niže ograničenje brzine od uobičajenog, u praksi četrdeset kilometara na sat. Razlog nije formalne prirode. Vučeno vozilo najčešće nema servo pojačanje upravljača i kočnica, jer motor ne radi, pa je za skretanje potrebna višestruko veća sila, a kočioni put se produžava nekoliko puta. Uz to, dva vozila povezana užetom ponašaju se kao jedan dugačak i nestabilan sklop, koji u krivini opisuje sasvim drugačiju putanju od uobičajene. Svako povećanje brzine u toj situaciji nesrazmerno povećava rizik, naročito na nizbrdici.

Vuča na autoputu i motoputu

Na autoputu i motoputu vuča neispravnog vozila je dozvoljena samo do prvog izlaza, odnosno do najbližeg mesta na kome se vozilo može skloniti sa te kategorije puta. Nastavak vuče autoputem nije dozvoljen, jer se sporo vozilo sa ograničenim mogućnostima kočenja nalazi u toku saobraćaja koji se kreće znatno brže. Razlika u brzini je glavni uzrok najtežih nesreća na autoputu, a vozilo koje se kreće četrdeset kilometara na sat u traci gde se ostali kreću sto trideset predstavlja upravo takvu situaciju. Na deonicama poput autoputa Miloš Veliki ovo pravilo se posebno strogo primenjuje.

Šta se nikada ne sme vući

Postoje slučajevi u kojima vuča nije dozvoljena ni pod kojim uslovima. Motocikl se ne vuče, jer nema stabilnost potrebnu da se održi u pravcu bez pogona i jer vozač nema kontrolu nad ravnotežom. Vozilo sa neispravnim upravljačkim mehanizmom se ne vuče ni krutom ni gipkom vezom, jer njime niko ne može upravljati. Vozilo bez vozača za volanom se ne vuče na javnom putu. Vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i električna vozila tehnički se ne smeju vući, iako propisi to ne zabranjuju izričito, jer uputstvo proizvođača to isključuje.

Kazne i posledice nepravilne vuče

Nepravilna vuča spada u prekršaje za koje su predviđene novčane kazne, a u težim slučajevima i mere prema vozaču. Praktično važnija posledica je odgovornost u slučaju nezgode. Ako dođe do udesa tokom nepropisne vuče, pitanje krivice se rešava na štetu onoga ko je vuču izveo suprotno propisima, sa svim posledicama po naknadu štete. Osiguranje u takvim situacijama redovno ima osnov da odbije ili umanji isplatu, jer se radi o postupanju suprotno propisima. Ono što je izgledalo kao ušteda na jednoj intervenciji tada preraste u trošak koji se meri u više hiljada evra.

Zašto uže ne rešava problem koji korisnik misli da rešava

Najčešći argument za vuču užetom je blizina odredišta i ušteda vremena. U praksi se dobija suprotno. Priprema traje duže nego što se očekuje, jer treba pronaći ispravno uže, pronaći vučnu kuku, navrnuti je i podesiti rastojanje. Vožnja se odvija na četrdeset kilometara na sat, uz stalnu koncentraciju oba vozača. Uz to je potreban drugi vozač sa dozvolom, koji mora da napusti svoje obaveze. Ako se sabere sve to, razlika u odnosu na dolazak vozila sa platformom postaje mala, a rizik od oštećenja kvačila, menjača, karoserije i od nezgode ostaje potpuno na strani vuče užetom.

Šta se dešava sa kvačilom i menjačem pri pokretanju vuče

Polazak sa mesta pri vuči užetom je trenutak najvećeg opterećenja. Uže se prvo olabavi, zatim naglo zategne i prenese udarno opterećenje na vučnu kuku, na nosač kuke i na zadnji deo šasije vučnog vozila. Kod vučnog vozila sa ručnim menjačem, vozač u tom trenutku po pravilu prokliza kvačilo da bi krenuo sa dodatnom masom, čime ga izlaže pregrejavanju. Kod vučnog vozila sa automatskim menjačem, isti manevar opterećuje pretvarač obrtnog momenta. Iz tog razloga se ovakva vuča ne izvodi vozilom čija je masa manja od mase vučenog vozila.

Vučna kuka, mesto kačenja i najčešće improvizacije

Vučna kuka je element projektovan za silu vuče i navrće se u navoj koji je deo šasije. Kod većine vozila se čuva u priboru uz rezervni točak, a mesto za navrtanje se nalazi iza poklopca na braniku. Kačenje sajle za elemente vešanja, za nosač branika, za ušicu za transport na brodu ili za bilo koju drugu tačku koja slučajno deluje čvrsto je najčešća improvizacija i najčešći uzrok oštećenja. Naročito je opasno kačenje za elemente upravljačkog sistema, jer se deformacija često ne primeti odmah, a menja geometriju točkova i ponašanje vozila u krivini.

Situacije u kojima je vuča užetom ipak opravdana

Postoje slučajevi u kojima je kratka vuča razumno rešenje. Ako je vozilo stalo na opasnom mestu i treba ga skloniti nekoliko desetina metara do bezbedne površine, kratko pomeranje je opravdano i bezbednije od ostavljanja vozila u traci. Isto važi za pomeranje unutar dvorišta, parkinga ili radionice. Uslov je da vozilo ima ispravan upravljački sistem, da za volanom sedi vozač i da se kreće brzinom hoda. Ta granica je jasna, jer se radi o uklanjanju opasnosti, a ne o transportu, i tu se korist od improvizacije završava.

Šta uraditi kada vozilo ostane bez pogona na otvorenom putu

Prvi korak je uključivanje svih pokazivača pravca, još dok vozilo usporava, i skretanje ka desnoj ivici puta ili na zaustavnu traku. Zatim se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska iz vozila, jer prsluk obučen posle izlaska ne služi ničemu. Sigurnosni trougao se postavlja na propisanoj udaljenosti iza vozila, veća na putevima sa većom brzinom kretanja. Putnici izlaze na stranu suprotnu od saobraćaja i povlače se iza zaštitne ograde, ne ostaju u vozilu i ne stoje pored njega. Tek posle toga se poziva pomoć i saopštava tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže.

Kako pravilno opisati lokaciju pri pozivu

Najveći gubitak vremena kod intervencija nastaje zbog neprecizne lokacije. Na autoputu i magistrali postoje kilometarske oznake, koje su najprecizniji mogući podatak i vrede više od bilo kakvog opisa. Uz kilometražu treba navesti smer kretanja, jer razdvojeni kolovozi znače da se sa pogrešne strane do vozila ne može doći bez desetina kilometara zaobilaska. Na lokalnim putevima pomaže naziv najbližeg sela, raskrsnice ili prepoznatljivog objekta. Najbrže rešenje je slanje lokacije sa telefona, jer se time uklanja svaka mogućnost nesporazuma, a vozač šlep vozila dobija tačku do koje vodi navigacija.

Kada je transport na platformi jedina razumna odluka

Zbir svega navedenog daje jednostavan zaključak. Ako vozilo ima automatski menjač, pogon na sva četiri točka, električni ili hibridni pogon, neispravne kočnice, neispravan upravljački sistem, oštećenje posle sudara ili se nalazi na autoputu, vuča nije opcija. Ako je relacija duža od nekoliko stotina metara, ako nema drugog vozača ili ako vremenski uslovi otežavaju vožnju, transport na platformi je i brži i jeftiniji, jer uklanja rizik od naknadne štete. Vuča užetom ostaje rezervisana za ono za šta je propisima i predviđena, za uklanjanje vozila do najbližeg bezbednog mesta.

14aug

Šlepovanje vozila sa automatskim menjačem, pogonom 4×4 i električnih automobila

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Zašto način transporta zavisi od vrste menjača i pogona

Kod klasičnog vozila sa ručnim menjačem i pogonom na jednu osovinu, kotrljanje neispravnog vozila najčešće ne izaziva dodatnu štetu. Kod modernih vozila situacija je drugačija, jer se u prenosnom sklopu nalaze komponente koje se podmazuju samo dok radi motor ili dok pumpa dobija napajanje. Kada se točkovi okreću, a te pumpe stoje, delovi rade na suvo. Rezultat nije trenutno vidljiv, ali se u obliku pregrejanog i oštećenog menjača pojavi mnogo kasnije, kada je već teško dokazati uzrok. Zbog toga se pre svakog transporta utvrđuje kakav menjač i kakav pogon vozilo ima.

Kako radi automatski menjač i zašto strada pri vuči

Klasičan automatski menjač sa hidrauličnim pretvaračem obrtnog momenta oslanja se na uljnu pumpu koju pokreće motor. Dok motor radi, pumpa stvara pritisak koji podmazuje lamele, ležajeve i planetarne setove i istovremeno hladi celu jedinicu. Kada je motor ugašen, a točkovi se okreću, izlazno vratilo pokreće unutrašnje elemente bez ijednog od tih uslova. Zagrevanje na dodirnim površinama raste brzo, a ulje ne cirkuliše da bi ga odvelo. Zato se vozilo sa automatskim menjačem prevozi na platformi, sa sva četiri točka iznad kolovoza, bez obzira na to koliko je relacija kratka.

Menjači sa duplim kvačilom i varijatori u istoj situaciji

Menjači sa duplim kvačilom i menjači sa kontinualno promenljivim prenosnim odnosom deluju drugačije od klasičnog automatika, ali imaju isti problem. I kod njih pumpa koju pokreće motor obezbeđuje pritisak potreban za podmazivanje i za rad upravljačkih elemenata. Kod varijatora je situacija dodatno osetljiva, jer se prenos oslanja na metalni kaiš ili lanac koji radi u uskom opsegu pritiska. Vuča bez pogona ostavlja te elemente bez zaštite i u kontaktu bez uljnog filma. Popravka ovakvih jedinica spada u najskuplje intervencije na vozilu, često i skuplje od vrednosti starijeg automobila.

Pogon na sva četiri točka i zašto se ne sme podizati samo jedna osovina

Kod vozila sa stalnim pogonom na sva četiri točka, prednja i zadnja osovina su mehanički povezane preko centralnog diferencijala, viskozne spojnice ili elektronski upravljane spojnice. Ako se podigne samo jedna osovina, druga se i dalje okreće i preko te veze pokreće ceo prenosni sklop bez podmazivanja. Kod sistema sa priključivim pogonom situacija je nešto povoljnija, ali i tada zavisi od konstrukcije i od toga da li je spojnica potpuno razdvojena. S obzirom na to da se kod većine modernih modela stanje spojnice ne može pouzdano proceniti na terenu, jedini bezbedan pristup je transport na platformi.

Transportni mod i zašto ga treba znati pre dolaska šlep vozila

Pojedini proizvođači predviđaju takozvani transportni ili servisni mod, koji privremeno deblokira menjač i parking kočnicu kako bi se vozilo pomerilo ili utovarilo. Postupak se razlikuje od modela do modela i najčešće podrazumeva određenu kombinaciju uključivanja kontakta, pritiskanja pedale i biranja opcije u meniju. Kod nekih vozila je za deblokadu potrebno ispravno napajanje, pa se sa praznim akumulatorom mod ne može aktivirati. Podatak o tome da li vozilo ima ovakvu funkciju nalazi se u uputstvu za upotrebu i vredi ga proveriti pre nego što zatreba, jer se u tom trenutku uputstvo obično traži pod pritiskom.

Elektronska parking kočnica i blokirani točkovi

Elektronska parking kočnica se deblokira elektromotorima u kaliperima, što znači da bez napajanja ostaje aktivna. Ako je akumulator potpuno prazan, zadnji točkovi se ne mogu osloboditi na uobičajen način. Kod većine modela postoji mehanička deblokada, koja podrazumeva pristup motorima kalipera i njihovo ručno odvrtanje, ali taj postupak zahteva odgovarajući alat i poznavanje modela. Alternativa je spoljno napajanje kojim se elektronika oživi dovoljno da se kočnica otpusti. U praksi se u ovakvim slučajevima najčešće koriste podmetači sa točkićima ispod blokiranih točkova, čime se vozilo pomera bez klizanja guma po asfaltu.

Blokada volana i vozilo bez ključa

Kada u vozilu nema ključa ili kada je sistem za pokretanje neispravan, upravljač ostaje mehanički blokiran, a vozilo se ne može voditi pri utovaru. U takvim situacijama se koriste podmetači sa točkićima ispod svih točkova, čime vozilo dobija mogućnost pomeranja u svim pravcima. Isti pribor rešava i slučajeve zaglavljenih kočnica posle dužeg stajanja, kada se disk i pločice spoje korozijom. Pokušaj da se vozilo sa blokiranim volanom povuče vitlom bez ovog pribora završava ravnim mestima na gumama i oštećenim upravljačkim mehanizmom.

Električna vozila i zašto se transportuju isključivo na platformi

Kod električnih automobila točkovi su preko reduktora trajno povezani sa elektromotorom. Kada se vozilo kotrlja bez napajanja, motor se okreće i radi kao generator, a proizvedena struja nema kuda da ode, jer je sistem isključen. Posledica može biti oštećenje energetske elektronike, koja je jedna od najskupljih komponenti vozila. Uz to, mnogi električni modeli uopšte nemaju neutralni položaj u smislu potpunog razdvajanja pogona. Zbog svega toga se električna vozila prevoze isključivo na platformi, sa sva četiri točka iznad kolovoza, bez izuzetka i bez obzira na dužinu relacije.

Hibridna vozila i njihova posebnost pri transportu

Hibridi kombinuju motor sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotor, često sa planetarnim sklopom umesto klasičnog menjača. Kod tih konstrukcija ne postoji položaj u kome je pogonski sklop potpuno razdvojen od točkova, pa kotrljanje uvek pokreće barem jedan elektromotor. Kod priključnih hibrida sa većom baterijom situacija je slična onoj kod potpuno električnih vozila. Preporuka proizvođača je gotovo bez izuzetka transport na platformi. Kod starijih hibrida se ponekad dozvoljava kratko pomeranje sa uključenim sistemom, ali se to odnosi samo na manevar u dvorištu, ne i na transport po putu.

Bezbednost pri transportu oštećene baterije električnog vozila

Ako je električno vozilo učestvovalo u sudaru ili ako je baterija mehanički oštećena, transport zahteva dodatnu opreznost. Oštećena litijumska baterija može da se zagreje i posle nekoliko sati ili čak dana od događaja, pa se vozilo ne ostavlja u zatvorenom prostoru i drži se na sigurnom rastojanju od drugih vozila i objekata. Znaci koji zahtevaju posebnu pažnju su dim, neuobičajen miris, pucketanje iz poda vozila i vidljivo zagrevanje donjeg dela. Za pristup takvom vozilu koriste se izolovane rukavice i alat, a visokonaponski vodovi narandžaste boje se ne diraju bez odgovarajuće obuke.

Šta znači oznaka na priručniku i zašto je vredi pročitati unapred

Skoro svaki proizvođač u uputstvu za upotrebu ima poglavlje o vuči i transportu, sa jasnim navodom da li se vozilo sme vući i pod kojim uslovima. Tamo se nalaze i podaci o položaju vučne kuke, o mestu na kome se ona navrće i o tome gde se čuva u vozilu. Pet minuta provedenih u čitanju tog poglavlja u miru vredi mnogo više od traženja informacije na kiši, pored puta. Kod novijih vozila se tu nalazi i opis transportnog moda i postupak mehaničke deblokade parking kočnice, koji se drugačije teško pronalazi.

Kratko pomeranje vozila i granica do koje je bezbedno

Postoji razlika između pomeranja vozila nekoliko metara i transporta na relaciji od nekoliko kilometara. Kod vozila sa automatskim menjačem, pomeranje u neutralnom položaju brzinom hoda i na rastojanju od nekoliko metara najčešće ne izaziva štetu, i to je manevar koji se izvodi pri utovaru. Problem nastaje kada se to pretvori u vožnju od pola sata pri šezdeset kilometara na sat. Praktično pravilo je da svako kretanje duže od nekoliko desetina metara i brže od hoda zahteva platformu, a ne improvizaciju. Ta granica se često prelazi u dobroj nameri, sa uverenjem da je do servisa blizu.

Koje podatke treba pripremiti pre poziva

Da bi na teren izašlo odgovarajuće vozilo sa odgovarajućom opremom, korisno je unapred pripremiti nekoliko podataka. To su marka i model, godina proizvodnje, vrsta menjača, vrsta pogona, priroda kvara i podatak da li se vozilo uopšte pomera. Zatim tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže na putu ili sa deljenom lokacijom sa telefona, i opis pristupa, jer podzemna garaža, dvorište sa uskom kapijom ili makadam menjaju izbor vozila. Podatak o tome da li su točkovi blokirani i da li postoji ključ takođe je važan, jer određuje da li se sprema pribor sa podmetačima.

Najčešće greške koje stvaraju štetu veću od početnog kvara

Prva greška je vuča vozila sa automatskim menjačem na užetu, u uverenju da je kratka relacija bezopasna. Druga je delimično podizanje vozila sa pogonom na sva četiri točka, gde se šteta često pojavi tek posle nekoliko nedelja. Treća je pokušaj pomeranja vozila sa aktivnom elektronskom parking kočnicom, pri čemu gume ostaju sa ravnim mestima. Četvrta je kačenje sajle za elemente vešanja ili za branik umesto za predviđenu vučnu kuku. Peta je pokretanje električnog vozila kotrljanjem, što kod vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem nekada jeste radilo, a kod električnih nema nikakvog smisla i može da napravi ozbiljnu štetu.

14aug

Vrste šlep vozila i tehnike vuče, kada se koristi platforma, a kada pauk sa dizalicom

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Šta je zapravo šlep vozilo i po čemu se razlikuju izvedbe

Šlep vozilo je specijalizovano teretno vozilo namenjeno bezbednom podizanju i transportu drugog vozila koje se ne može ili ne sme kretati sopstvenim pogonom. U svakodnevnom govoru se sva takva vozila zovu istim imenom, ali se u praksi radi o nekoliko potpuno različitih konstrukcija sa različitim mogućnostima. Razlika nije samo u izgledu, već u tome da li vozilo tokom transporta stoji svim točkovima na platformi, da li se oslanja na dva točka na kolovoz ili visi na dizalici. Od te razlike zavisi da li će transport proći bez ijednog traga na vozilu ili će stvoriti novi kvar.

Šlep vozilo sa fiksnom platformom i zašto je najsigurnije rešenje

Vozilo sa platformom, koje se često naziva i pauk sa platformom, ima ravnu nosivu površinu koja se hidraulično naginje i spušta do nivoa kolovoza. Vozilo se na nju uvlači vitlom ili se popne sopstvenim pogonom, a zatim se veže i transportuje sa sva četiri točka iznad tla. Ovo je jedini način transporta pri kome pogonski sklop, menjač, diferencijal i sistem upravljanja nisu ni na koji način opterećeni. Zbog toga je platforma standardno rešenje za vozila sa automatskim menjačem, za pogon na sva četiri točka, za električne i hibridne automobile, za havarisana vozila i za sve slučajeve gde postoji i najmanja sumnja u ispravnost prenosnog sklopa.

Spuštajuće platforme za vozila sa niskim klirensom

Sportski automobili, limuzine sa aerodinamičkim paketom, tuning vozila i pojedini moderni modeli imaju prednju masku svega desetak centimetara iznad kolovoza. Kod njih standardni ugao naginjanja platforme nije dovoljan, jer se prednji branik ili donja aerodinamička obloga zaglave o rampu pre nego što točkovi uopšte stignu na nosivu površinu. Rešenje je platforma sa dodatnim spuštanjem, koja stvara znatno blaži prilazni ugao, uz upotrebu pomoćnih rampi koje dodatno smanjuju nagib. Uz to se koriste posebni podmetači ispod točkova, tako da se vozilo podigne na visinu na kojoj donji deo karoserije više ne dodiruje ivicu platforme.

Pauk sa dizalicom i delimično podizanje vozila

Vozila sa hidrauličnom rukom podižu automobil za prednju ili zadnju osovinu, dok druga osovina ostaje na kolovozu i kotrlja se tokom vožnje. Ova tehnika je brza i praktična u uskim gradskim uslovima, u podzemnim garažama i na mestima gde nema prostora za manevar većeg vozila sa platformom. Ograničenje je što se osovina koja ostaje na putu okreće, pa mora biti mehanički ispravna, sa ispravnim ležajevima i gumama. Za vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i sa oštećenim vešanjem ovaj način transporta nije prihvatljiv, jer se prenosni sklop okreće bez podmazivanja ili se oštećenje pogorša.

Zahvat za točkove i zašto se ne kači za karoseriju

Savremeni sistemi za delimično podizanje koriste hvatače koji obuhvataju gume, a ne delove karoserije ili vešanja. Razlog je jednostavan, jer se sila prenosi kroz točak i osovinu, odnosno kroz elemente projektovane da nose masu vozila. Kačenje za branik, za prag, za nosač motora ili za elemente vešanja stvara opterećenje na mestima koja za to nisu predviđena i lako dovodi do savijanja i pucanja. Kod modernih vozila sa aluminijumskim i kompozitnim elementima ovaj rizik je još izraženiji. Iz istog razloga se i pri vezivanju na platformi trake postavljaju preko guma ili na predviđene tačke sa donje strane šasije.

Vitlo i njegova uloga pri utovaru nepokretnog vozila

Vitlo je sajla sa elektromotorom ili hidrauličnim pogonom koja povlači vozilo na platformu kada ono ne može da se kreće sopstvenim pogonom. Koristi se kada je motor neispravan, kada su kočnice blokirane, kada je vozilo havarisano ili kada se izvlači sa mesta na koje šlep vozilo ne može da priđe. Sila vitla se ne prenosi bilo gde, već isključivo na predviđenu vučnu kuku ili na tačku na šasiji koja je za to projektovana. Zbog velikih sila koje se javljaju, prostor oko zategnute sajle je opasna zona, pa se pri izvlačenju niko ne zadržava u ravni sajle i uz nju se postavlja prigušna prostirka.

Krute veze i vuča vozila bez ispravnih kočnica

Kada vozilo nema ispravan sistem kočenja ili upravljanja, transport na platformi je jedino ispravno rešenje. U izuzetnim situacijama i na kratkim relacijama koristi se kruta veza, odnosno metalna vučna motka, koja za razliku od užeta ne dozvoljava naletanje vučenog vozila pri usporavanju. Uže se u tom slučaju ne sme koristiti, jer vozač u vučenom vozilu bez kočnica ne može da spreči udar u vučno vozilo. Kruta veza takođe drži konstantno rastojanje i znatno smanjuje trzaje pri kretanju, ali i dalje ne rešava problem upravljanja ako je upravljački mehanizam oštećen.

Transport motocikala i posebna oprema koju zahteva

Motocikl se ne transportuje na isti način kao automobil, jer nema stabilnu osnovu i pri prevrtanju se lako oštećuje. Za utovar se koristi rampa i vodilica za prednji točak, koja motocikl drži uspravno tokom vožnje. Vezivanje se izvodi preko upravljača ili preko čvrstih tačaka na ramu, uz stezanje prednjeg vešanja tako da amortizeri budu delimično sabijeni i da motocikl ne poskakuje. Trake se nikada ne stežu preko plastičnih obloga, rezervoara i izduvnog sistema. Pri transportu više motocikala odjednom, između njih se postavljaju zaštitne obloge kako se pri kretanju ne bi dodirivali.

Šlepovanje kombi vozila i lakih kamiona

Kombi vozila i laki kamioni nose znatno veću masu od putničkog automobila, često između dve i osam tona, pa se za njih koriste šlep vozila veće nosivosti i duže platforme. Kod teretnog vozila sa teretom u prostoru za utovar dodatno se menja raspored mase, što utiče na način vezivanja i na položaj na platformi. Vozilo se postavlja tako da opterećenje bude ravnomerno raspoređeno preko osovina nosača, jer preveliko opterećenje na zadnjoj strani platforme smanjuje kontrolu nad upravljanjem šlep vozila. Kod kombija sa produženim međuosovinskim rastojanjem naročito treba paziti na prelazak preko ivica i uspona, gde postoji rizik od naleganja donjeg dela.

Transport radnih mašina, viljuškara i mini bagera

Radne mašine imaju nekoliko osobina koje transport čine drugačijim od transporta automobila. Prva je uska osnova i visoko težište kod viljuškara, druga su gusenice kod mini bagera koje ne mogu da se kotrljaju kao točkovi, treća je hidraulika koja mora biti spuštena i osigurana pre kretanja. Kod viljuškara se vilice spuštaju do platforme, a jarbol se osigurava od pomeranja. Kod bagera se ruka spušta i fiksira, a rotacija nadgradnje blokira. Sve mašine se vezuju sa najmanje četiri tačke, ukršteno, tako da su onemogućena pomeranja i unapred i unazad i bočno.

Oldtajmeri i vozila posebne vrednosti

Kod starijih i kolekcionarskih vozila prioritet nije brzina intervencije, već potpuno odsustvo oštećenja. Karoserije oldtajmera često imaju tanji lim, hrom elemente i originalne farbe koje se ne mogu jednostavno obnoviti, a šasije su podložne koroziji na mestima koja izgledaju čvrsto. Zbog toga se transport izvodi isključivo na platformi, uz vezivanje preko guma umesto preko elemenata šasije. Ispod tačaka naleganja postavljaju se zaštitne obloge, a vozilo se pri utovaru pomera vitlom sporo i ravnomerno, bez naglih trzaja. Isti pristup se primenjuje i na sportska vozila i na skupa vozila sa aktivnim vešanjem.

Kako se vozilo pravilno vezuje na platformi

Vezivanje je faza koja odlučuje da li će vozilo stići neoštećeno. Standard podrazumeva najmanje četiri trake, postavljene ukršteno, tako da svaka sprečava pomeranje u jednom pravcu. Kod modernih vozila se preporučuje vezivanje preko guma trakama sa korpom, jer se time izbegava bilo kakav kontakt sa elementima vešanja i kočionim vodovima. Zategnutost se proverava pre polaska, a kod dužih relacija i posle prvih desetak kilometara, jer se vezovi tokom vožnje popuste. Ručna kočnica na transportovanom vozilu ostaje aktivirana, a menjač u prvom stepenu prenosa kod ručnog menjača, odnosno u položaju za parkiranje kod automatskog.

Nosivost šlep vozila i zašto ograničenje nije formalnost

Svako šlep vozilo ima jasno definisanu nosivost, izraženu kao najveća masa vozila koje sme da preveze. Prekoračenje tog ograničenja nije samo pitanje prekršaja, već i pitanje kočnica, vešanja i stabilnosti u krivini. Preopterećeno vozilo znatno duže koči, teže drži pravac na nizbrdici i opterećuje osovine preko projektovane vrednosti. Zbog toga se pri pozivu uvek navodi tip vozila i približna masa, kako bi na teren izašlo vozilo odgovarajuće nosivosti. Slanje premalog vozila znači gubitak vremena i drugi izlazak na teren, a slanje prevelikog nepotrebno komplikuje pristup na uskim lokacijama.

Kako izabrati odgovarajuću tehniku prema situaciji

Odgovor na pitanje koja se tehnika koristi zavisi od nekoliko podataka. Vrsta menjača i pogona određuju da li je delimično podizanje uopšte dozvoljeno. Stanje vozila određuje da li se može uvući sopstvenim pogonom ili je potrebno vitlo. Klirens određuje da li je potrebna spuštajuća platforma. Lokacija određuje da li veće vozilo uopšte može da priđe, jer u podzemnoj garaži sa niskom svetlom visinom platforma nije primenljiva. Zato se pri pozivu uvek navode marka i model, vrsta menjača, priroda kvara i tačan opis mesta, jer ti podaci direktno određuju koje vozilo i koja oprema izlaze na teren.