Zašto kvar u inostranstvu traži drugačiji redosled poteza
Kada se vozilo pokvari u zemlji, prvi potez je poziv pomoći. U inostranstvu se između tog poziva i rešenja nalazi nekoliko dodatnih koraka, jer se putovanje mora nastaviti, vozilo negde ostaviti, a zatim organizovati njegov povratak. Trošak i vreme zavise od odluka donetih u prvih nekoliko sati, naročito od toga gde je vozilo ostavljeno i kakva je dokumentacija napravljena. Zbog toga vredi znati redosled poteza unapred, jer se u trenutku kvara, na stranom jeziku i sa ograničenim vremenom, teško dolazi do pravih informacija.
Prvi koraci na licu mesta i obezbeđenje vozila
Postupak pri kvaru je svuda sličan. Vozilo se sklanja sa kolovoza, uključuju se svi pokazivači pravca, obavezno se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska i postavlja sigurnosni trougao. U pojedinim zemljama je obavezno da prsluk imaju svi putnici, a ne samo vozač, i propisano je gde se prsluk čuva u vozilu. Na autoputevima se putnici povlače iza zaštitne ograde. Zatim se poziva pomoć, i to najčešće preko jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve ili preko broja auto kluba te zemlje, koji na autoputevima često ima ekskluzivno pravo intervencije.
Zašto se na stranim autoputevima ne bira slobodno izvođač
Na velikom broju autoputeva u Evropi intervencije u zaustavnoj traci obavlja koncesionar ili ovlašćena služba za tu deonicu. To znači da vozač ne može da pozove izvođača po sopstvenom izboru, već se vozilo mora ukloniti sa autoputa uslugom koja je za to zadužena. Tek posle toga, sa parkinga, servisa ili deponije na koju je vozilo odvezeno, moguće je organizovati dalji transport po sopstvenom izboru. Ovaj detalj je važan zbog troška, jer se prvo uklanjanje naplaćuje po tarifi koja se ne pregovara, dok se dalji transport ugovara slobodno.
Šta pokriva polisa pomoći na putu, a šta ne
Mnogi vozači imaju pomoć na putu kroz kasko polisu, kroz članstvo u auto klubu, kroz uslugu proizvođača vozila u garantnom roku ili kroz karticu banke. Pokrića se razlikuju, ali se najčešće odnose na intervenciju na licu mesta, na kraći transport do najbližeg servisa i ponekad na smeštaj ili zamensko vozilo. Ono što polise često ne pokrivaju u punom iznosu je repatrijacija, dakle vraćanje neispravnog vozila u zemlju. Zbog toga vredi pre puta proveriti tačan obim pokrića, teritorijalno važenje i broj koji se zove, i te podatke sačuvati odvojeno od vozila.
Repatrijacija vozila i kada ima ekonomskog smisla
Repatrijacija je organizovan transport neispravnog vozila iz inostranstva do adrese u zemlji. Odluka o njoj se donosi poređenjem dva troška, cene popravke u toj zemlji i cene transporta uvećane za popravku kod kuće. Kod većih kvarova, kao što su motor i menjač, razlika u ceni rada u zapadnoj Evropi je toliko velika da se transport isplati i sa velikih udaljenosti. Kod manjih kvarova je najčešće jednostavnije popraviti vozilo na licu mesta. U proračun ulazi i vreme, jer čekanje delova u stranom servisu ume da traje duže nego ceo transport.
Kako se organizuje transport vozila iz Evrope
Transport se najčešće izvodi šlep vozilom sa platformom ili prikolicom za više vozila, u zavisnosti od udaljenosti i broja vozila na relaciji. Kod dužih ruta je uobičajeno da se transport kombinuje sa drugim vozilima na istom pravcu, čime se trošak po vozilu smanjuje. Za organizaciju su potrebni tačna adresa na kojoj se vozilo nalazi, podatak o tome ko ima ključ, ko može da preda vozilo i pod kojim uslovima. Ako je vozilo u zatvorenom prostoru, kao što su carinsko skladište, policijska deponija ili servis, potrebna je i saglasnost te strane za preuzimanje.
Dokumentacija koja je potrebna za preuzimanje i prelazak granice
Za preuzimanje i transport vozila potrebni su saobraćajna dozvola ili odgovarajući dokument o vlasništvu, lični dokument vlasnika ili ovlašćenje ako vozilo preuzima drugo lice, i dokument o osiguranju. Ako je vozilo havarisano, potrebni su i zapisnik policije ili odgovarajući dokument o događaju. Za prelazak granice se izdaje prevozni dokument koji prati vozilo, a carinski postupak zavisi od toga da li vozilo ima domaće ili strane tablice i da li je registrovano u zemlji. Zbog ovih razlika je pametno sve papire fotografisati i poslati unapred, jer se nedostatak jednog dokumenta otkriva u najgorem trenutku, pred rampom.
Vozilo sa stranim tablicama i vozilo kupljeno u inostranstvu
Transport vozila kupljenog u inostranstvu ima svoje specifičnosti. Kupovinom vozila u Nemačkoj, Austriji ili Italiji dobija se vozilo koje najčešće nema važeću registraciju za vožnju do zemlje, pa se transportuje na platformi umesto da se vozi na probnim tablicama. Za taj transport su potrebni ugovor o kupoprodaji, dokument o odjavi vozila i dokumentacija koja prati vozilo. Isti pristup se primenjuje i kod uvoza havarisanih vozila i vozila za delove. Prednost transporta u odnosu na vožnju je što se izbegavaju rizik od kvara na putu, trošak goriva i mogući problemi sa privremenom registracijom.
Ostavljanje vozila na privremenoj lokaciji i troškovi koje stvara
Ako se transport ne organizuje odmah, vozilo negde mora da čeka. Parkiranje na servisu, na deponiji ili na parkingu naplaćuje se po danu i ti troškovi rastu brže nego što se očekuje, naročito na lokacijama uz autoput. Zbog toga je važno da se već pri ostavljanju vozila zabeleži tačna adresa, ime lica koje je preuzelo vozilo, kontakt telefon i uslovi preuzimanja. Fotografije vozila pri ostavljanju, sa svih strana i sa stanjem kilometraže, kasnije su najbolji dokaz o stanju u kome je predato, jer se sporovi oko oštećenja najčešće vode upravo oko toga.
Kako se vozilo priprema za dugu relaciju na platformi
Pre transporta se iz vozila uklanjaju sve lične stvari i dokumenti, jer se osiguranje transporta odnosi na vozilo, a ne na sadržaj. Uklanjaju se i delovi koji mogu da otpadnu tokom vožnje, kao što su labavi spojleri, ogledala i delovi branika kod havarisanih vozila. Kod vozila sa oštećenim staklima preporučuje se pokrivanje folijom, jer se pri velikoj brzini kroz otvor unosi voda i prljavština. Beleži se i podatak o količini goriva, o stanju akumulatora i o tome da li se točkovi okreću, jer to određuje kako će vozilo biti utovareno na odredištu.
Osiguranje tereta pri međunarodnom transportu
Transport vozila na platformi podleže obavezi osiguranja odgovornosti prevoznika za robu koju prevozi. To osiguranje pokriva štetu nastalu tokom prevoza, u granicama i pod uslovima definisanim u prevoznom dokumentu. Za vlasnika je važno da pre polaska bude jasno šta je pokriveno i u kom iznosu, naročito kod vozila veće vrednosti. Fotografije napravljene pri utovaru i pri istovaru, sa datumom, najbolji su način da se stanje dokumentuje. Kod vozila koja su već havarisana, korisno je popisati postojeća oštećenja unapred, kako ne bi bilo nesporazuma pri preuzimanju.
Šta uzeti u obzir kod kvara na putu ka moru i sa letovanja
Najveći broj kvarova u inostranstvu kod naših vozača dešava se u sezoni, na putevima ka Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj. Uslovi su tada najnepovoljniji, jer je vozilo puno prtljaga, temperature su visoke, a kolone stvaraju dodatno opterećenje rashladnog sistema. U tim situacijama je važno znati da transport putnika i transport vozila najčešće ne idu zajedno. Praktično rešenje je da se putovanje nastavi drugim prevozom, a da se vozilo naknadno transportuje, jer čekanje na licu mesta na popravku u sezoni ume da traje danima zbog zauzetosti servisa.
Šta pripremiti pre puta u inostranstvo
Nekoliko podataka pripremljenih unapred štedi sate u kriznoj situaciji. To su broj polise pomoći na putu i broj koji se zove, kontakt auto kluba u zemljama kroz koje se prolazi, evropska kartica osiguranja i kopije dokumenata vozila u telefonu. Uz to, pre puta vredi proveriti obaveznu opremu za svaku zemlju kroz koju se prolazi, jer se zahtevi razlikuju, od broja prsluka i trouglova do obaveznih nalepnica za pojedine gradske zone. Provera stanja vozila pre puta, dakle guma, kočnica, rashladnog sistema i akumulatora, uklanja najveći deo mogućih razloga za zaustavljanje.
Kako izgleda tok jedne međunarodne intervencije
Redosled je gotovo uvek isti. Vozilo se prvo ukloni sa puta lokalnom službom i odveze na najbližu lokaciju. Zatim se prikupljaju podaci, dakle tačna adresa, kontakt osobe koja čuva vozilo, dokumentacija i procena kvara. Sledi odluka o popravci na licu mesta ili o repatrijaciji, na osnovu poređenja troškova. Ako se bira transport, dogovara se termin, priprema dokumentacija i vozilo se preuzima uz zapisnik i fotografije. Na kraju sledi vožnja do odredišta, sa mogućnošću da se vozilo isporuči direktno na adresu ili u servis. Sve to funkcioniše bez zastoja samo ako su podaci sa početka bili tačni i kompletni.