14aug

Kada vozilo ne sme dalje da se vozi, kontrolne lampice i znaci koji zahtevaju transport

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig
Zašto je odluka o nastavku vožnje često skuplja od samog kvara

Većina ozbiljnih oštećenja motora ne nastane u trenutku kvara, već u kilometrima koje vozilo pređe posle njega. Signal se pojavi na instrument tabli, vozač proceni da je do kuće blizu i nastavi vožnju, a ono što je bilo curenje ili neispravan senzor pretvori se u zaglavljen motor. Razlika u trošku između transporta vozila i popravke motora meri se desetostruko, ponekad i više. Zbog toga vredi znati koji znaci dozvoljavaju pažljivu vožnju do najbližeg servisa, a koji znače da vozilo treba zaustaviti odmah i ne pokretati ga ponovo.

Crvena i žuta lampica, osnovna podela koju treba znati

Boje kontrolnih lampica nisu proizvoljne. Crvena boja označava kvar ili stanje koje neposredno ugrožava bezbednost ili vozilo, i ona znači zaustavljanje na prvom bezbednom mestu. Žuta i narandžasta boja označavaju kvar koji zahteva proveru, ali najčešće dozvoljava opreznu vožnju do servisa u režimu smanjene snage. Zelena i plava boja su informativne i označavaju uključene funkcije. Ovo pravilo važi kod svih proizvođača i najjednostavniji je alat za brzu procenu pored puta, pre nego što se uopšte otvori poklopac motora.

Lampica pritiska ulja i zašto ne trpi odlaganje

Simbol uljanke koji se upali u crvenoj boji tokom vožnje označava pad pritiska ulja, a ne nizak nivo. To znači da ulje ne stiže do ležajeva radilice i bregastog vratila, koji rade uz obrtaje merene hiljadama u minutu. Vreme do trajnog oštećenja meri se sekundama i desetinama sekundi, a ne minutima. Ispravan postupak je da se motor ugasi odmah, dok vozilo još ima inerciju za skretanje na bezbedno mesto, a ne da se doveze do najbliže benzinske stanice. Ponovno pokretanje motora radi provere je najskuplja moguća greška u toj situaciji.

Pregrejavanje motora i pravilan postupak

Kada pokazivač temperature uđe u crvenu zonu ili se upali simbol pregrejavanja, vozilo treba zaustaviti i ugasiti motor. Rashladni sistem radi pod pritiskom, pa se poklopac ekspanzione posude ne otvara dok se motor ne ohladi, jer vrela tečnost pod pritiskom izlazi trenutno i izaziva teške opekotine. Dolivanje hladne vode u vreo motor izaziva termički udar koji može da napukne glavu motora ili blok. Nastavak vožnje sa pregrejanim motorom najčešće završava deformisanom glavom i probijenom dihtungom, što je popravka koja kod većine motora premašuje vrednost starijeg vozila.

Gubitak kočione tečnosti i mekana pedala

Ako pedala kočnice postane meka, propada dublje nego obično ili se spušta do poda, radi se o gubitku pritiska u sistemu, najčešće zbog curenja kočione tečnosti ili kvara glavnog cilindra. Ovo je stanje u kome se vožnja ne nastavlja ni pod kojim uslovima, ni na kratkoj relaciji, ni sporo. Ručna kočnica u takvim slučajevima nije zamena, jer deluje samo na jednu osovinu i ima višestruko manju efikasnost. Isto važi i kada se upali crvena lampica kočionog sistema uz normalnu pedalu, jer i tada postoji realna mogućnost da je jedan krug otkazao.

Curenje goriva i miris u kabini

Miris goriva u kabini ili tragovi tečnosti ispod vozila posle stajanja spadaju u znake koji zahtevaju trenutno zaustavljanje. Gorivo koje dospe na vreo izduvni sistem ili na turbinu pali se bez dodatnog izvora, a od pojave mirisa do požara ponekad prođe vrlo malo vremena. Vozilo se u tom slučaju parkira dalje od drugih vozila i objekata, putnici izlaze, a motor ostaje ugašen. Isti pristup važi i za dim ispod haube, za miris zagorele izolacije i za pojavu iskrenja, jer se svi ti znaci odnose na požar u nastajanju.

Neuobičajeni zvuci koji znače da se motor gasi odmah

Nekoliko zvukova ima jasno značenje. Metalno kucanje koje se pojačava sa obrtajima ukazuje na ležajeve, a nastavak vožnje vodi ka blokadi radilice. Oštar zvuk struganja pri kočenju znači da su pločice potpuno istrošene i da metal ide po disku. Zavijanje koje se menja sa brzinom kretanja upućuje na ležaj točka, koji pri potpunom otkazu može da blokira točak u vožnji. Glasno lupanje iz predela kaiša ili pucanje praćeno gubitkom svih funkcija znači da je pogonski kaiš popustio, a kod motora sa zupčastim kaišom to znači i moguće oštećenje ventila.

Vibracije, promena ponašanja i gubitak kontrole nad pravcem

Ako se u toku vožnje pojavi jaka vibracija, ako vozilo počne da vuče u stranu ili ako volan postane neuobičajeno lak ili težak, radi se o promeni na vešanju, na upravljanju ili na točkovima. Ovakve promene se ne rešavaju usporavanjem i nastavkom vožnje, jer je najčešći uzrok neka mehanička veza koja popušta. Naročito je opasan gubitak zategnutosti točka, koji se najavljuje kuckanjem pri malim brzinama i završava odvajanjem točka. Isti pristup važi i kada je vozilo prošlo kroz udarnu rupu i posle toga promenilo ponašanje u pravcu.

Stanje posle udesa u kome vozilo deluje vozno

Posle sudara vozilo često izgleda upotrebljivo, sa vidljivom štetom samo na karoseriji. Ipak, postoji nekoliko stanja u kojima ne sme da se pokrene. Prvo je aktiviranje vazdušnih jastuka, jer je tada elektronika zabeležila udar dovoljne jačine da su moguća oštećenja koja se ne vide. Drugo je curenje bilo koje tečnosti ispod vozila. Treće je oštećenje svetala i vidljivosti, jer vozilo bez svetala ne sme u saobraćaj. Četvrto je pomeren točak u odnosu na blatobran, što ukazuje na deformaciju vešanja ili šasije i na neizvesno ponašanje pri kočenju.

Kvar na turbini, DPF filteru i režim smanjene snage

Kada vozilo iznenada izgubi snagu i uđe u režim ograničene snage, uz upaljenu žutu lampicu, elektronika je registrovala kvar i namerno ograničila rad kako bi zaštitila komponente. To najčešće znači problem sa turbinom, sa recirkulacijom izduvnih gasova ili sa filterom čestica. U ovom režimu je opreznа vožnja do servisa najčešće dozvoljena, ali uz nekoliko uslova. Ako se pojavi plav ili gust beo dim, ako se čuje zavijanje iz turbine ili ako se oseti miris zapaljenog ulja, vožnja se prekida, jer turbina koja se raspada može da propusti ulje u usisni vod i izazove nekontrolisan rad motora.

Elektronski kvarovi koji ostavljaju vozilo bez ključne funkcije

Kod modernih vozila kvar na elektronici može da onemogući rad sistema koji su neophodni za bezbednu vožnju. Gubitak servo pojačanja upravljača u vožnji čini upravljanje izuzetno teškim, naročito pri malim brzinama i pri parkiranju. Otkaz sistema za stabilnost i sistema protiv blokiranja točkova menja ponašanje vozila pri naglom kočenju. Kvar na sistemu punjenja, koji se javlja upaljenom lampicom akumulatora, znači da vozilo radi na rezervi iz akumulatora i da će se ugasiti u toku vožnje, često na najnezgodnijem mestu, sa istovremenim gubitkom servo funkcija.

Zimski i letnji uslovi koji menjaju procenu

Iste lampice imaju različitu težinu u zavisnosti od uslova. Pregrejavanje u letnjoj koloni nastaje brže nego u vožnji, jer prestaje strujanje vazduha kroz hladnjak. Kvar na grejanju zimi nije samo pitanje udobnosti, već i vidljivosti, jer se staklo zamagli i zaledi iznutra. Prazan akumulator na niskim temperaturama gubi znatan deo kapaciteta, pa vozilo koje se ujutru jedva upalilo najverovatnije neće upaliti posle prve duže pauze. Na planinskim deonicama i uzbrdicama, kao što je prilaz Divčibarama, opterećenje motora i kočnica je znatno veće nego u ravnici, pa se svaki od navedenih znakova pojavljuje ranije i jače.

Kako proceniti da li se isplati voziti do servisa

Postoji jednostavno pravilo za brzu procenu. Ako je u pitanju crvena lampica, gubitak kočnica, dim, miris goriva, metalni zvuk iz motora ili promena u ponašanju vozila u pravcu, vozilo ostaje na mestu i poziva se transport. Ako je u pitanju žuta lampica bez promene u radu motora, moguća je oprezna vožnja do servisa, uz smanjenu brzinu i uz stalno praćenje temperature. Sve između te dve situacije treba rešavati u korist opreznije opcije, jer je trošak transporta poznat unapred, dok je trošak pogrešne procene poznat tek kada se motor rastavi.

Šta uraditi neposredno pre nego što stigne pomoć

Kada je odluka doneta, prvo se vozilo skloni sa kolovoza koliko je moguće, uključe se svi pokazivači pravca i postavi sigurnosni trougao na propisanoj udaljenosti. Motor ostaje ugašen, a kod sumnje na požar i haubu treba ostaviti zatvorenu, jer dovod vazduha pojačava vatru. Podaci koji ubrzavaju intervenciju su marka i model, vrsta menjača i pogona, opis onoga što se dogodilo i podatak da li se vozilo pomera. Ako je moguće, korisno je napraviti fotografiju table sa upaljenim lampicama i eventualnog traga tečnosti ispod vozila, jer to kasnije znatno olakšava dijagnostiku u servisu.

14aug

Vuča vozila sajlom, kada je dozvoljena po propisima i zašto je često lošija ideja nego što izgleda

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig
Šta propisi podrazumevaju pod vučom neispravnog vozila

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima vuču neispravnog vozila tretira kao izuzetak, a ne kao redovan način kretanja. Osnovna ideja je da se vozilo koje se pokvarilo ukloni sa kolovoza i dovede do najbližeg mesta na kome kvar može da se otkloni, a ne da se vuče kroz nekoliko opština do omiljenog majstora. Vuča se izvodi ili krutom vezom ili užetom, uz jasno definisane uslove, ili se vozilo prevozi na drugom vozilu. Sve što izlazi iz tog okvira predstavlja prekršaj i, što je važnije, situaciju sa znatno povećanim rizikom za sve učesnike u saobraćaju.

Uslovi koje mora da ispuni vučeno vozilo

Vozilo koje se vuče mora imati ispravan sistem upravljanja, jer njime tokom vuče upravlja vozač koji sedi za volanom. Mora imati i ispravan sistem za kočenje ako se vuče užetom, jer bez kočnica nema načina da se spreči naletanje na vučno vozilo pri usporavanju. Ako kočnice nisu ispravne, dozvoljena je isključivo kruta veza, i to pod dodatnim uslovima. Vučeno vozilo mora biti obeleženo tako da ga drugi učesnici prepoznaju, najčešće uključenim svim pokazivačima pravca ili odgovarajućom oznakom. Za volanom vučenog vozila mora biti vozač sa vozačkom dozvolom odgovarajuće kategorije.

Rastojanje između vozila i obeležavanje užeta

Kada se vuča izvodi užetom, rastojanje između vozila se kreće u opsegu od oko tri do pet metara. Kraće rastojanje ne ostavlja vremena za reakciju, a duže smanjuje kontrolu i povećava mogućnost da uže zahvati nešto na kolovozu. Uže mora biti obeleženo uočljivom oznakom, najčešće crvenom tkaninom postavljenom na sredini, kako bi ga drugi vozači primetili i kako niko ne bi pokušao da prođe između dva vozila. Kod krute veze rastojanje je manje i najčešće ne prelazi tri metra, jer motka sama po sebi drži konstantan razmak i ne dozvoljava zatezanje i popuštanje.

Ograničenje brzine i zašto postoji

Pri vuči neispravnog vozila važi znatno niže ograničenje brzine od uobičajenog, u praksi četrdeset kilometara na sat. Razlog nije formalne prirode. Vučeno vozilo najčešće nema servo pojačanje upravljača i kočnica, jer motor ne radi, pa je za skretanje potrebna višestruko veća sila, a kočioni put se produžava nekoliko puta. Uz to, dva vozila povezana užetom ponašaju se kao jedan dugačak i nestabilan sklop, koji u krivini opisuje sasvim drugačiju putanju od uobičajene. Svako povećanje brzine u toj situaciji nesrazmerno povećava rizik, naročito na nizbrdici.

Vuča na autoputu i motoputu

Na autoputu i motoputu vuča neispravnog vozila je dozvoljena samo do prvog izlaza, odnosno do najbližeg mesta na kome se vozilo može skloniti sa te kategorije puta. Nastavak vuče autoputem nije dozvoljen, jer se sporo vozilo sa ograničenim mogućnostima kočenja nalazi u toku saobraćaja koji se kreće znatno brže. Razlika u brzini je glavni uzrok najtežih nesreća na autoputu, a vozilo koje se kreće četrdeset kilometara na sat u traci gde se ostali kreću sto trideset predstavlja upravo takvu situaciju. Na deonicama poput autoputa Miloš Veliki ovo pravilo se posebno strogo primenjuje.

Šta se nikada ne sme vući

Postoje slučajevi u kojima vuča nije dozvoljena ni pod kojim uslovima. Motocikl se ne vuče, jer nema stabilnost potrebnu da se održi u pravcu bez pogona i jer vozač nema kontrolu nad ravnotežom. Vozilo sa neispravnim upravljačkim mehanizmom se ne vuče ni krutom ni gipkom vezom, jer njime niko ne može upravljati. Vozilo bez vozača za volanom se ne vuče na javnom putu. Vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i električna vozila tehnički se ne smeju vući, iako propisi to ne zabranjuju izričito, jer uputstvo proizvođača to isključuje.

Kazne i posledice nepravilne vuče

Nepravilna vuča spada u prekršaje za koje su predviđene novčane kazne, a u težim slučajevima i mere prema vozaču. Praktično važnija posledica je odgovornost u slučaju nezgode. Ako dođe do udesa tokom nepropisne vuče, pitanje krivice se rešava na štetu onoga ko je vuču izveo suprotno propisima, sa svim posledicama po naknadu štete. Osiguranje u takvim situacijama redovno ima osnov da odbije ili umanji isplatu, jer se radi o postupanju suprotno propisima. Ono što je izgledalo kao ušteda na jednoj intervenciji tada preraste u trošak koji se meri u više hiljada evra.

Zašto uže ne rešava problem koji korisnik misli da rešava

Najčešći argument za vuču užetom je blizina odredišta i ušteda vremena. U praksi se dobija suprotno. Priprema traje duže nego što se očekuje, jer treba pronaći ispravno uže, pronaći vučnu kuku, navrnuti je i podesiti rastojanje. Vožnja se odvija na četrdeset kilometara na sat, uz stalnu koncentraciju oba vozača. Uz to je potreban drugi vozač sa dozvolom, koji mora da napusti svoje obaveze. Ako se sabere sve to, razlika u odnosu na dolazak vozila sa platformom postaje mala, a rizik od oštećenja kvačila, menjača, karoserije i od nezgode ostaje potpuno na strani vuče užetom.

Šta se dešava sa kvačilom i menjačem pri pokretanju vuče

Polazak sa mesta pri vuči užetom je trenutak najvećeg opterećenja. Uže se prvo olabavi, zatim naglo zategne i prenese udarno opterećenje na vučnu kuku, na nosač kuke i na zadnji deo šasije vučnog vozila. Kod vučnog vozila sa ručnim menjačem, vozač u tom trenutku po pravilu prokliza kvačilo da bi krenuo sa dodatnom masom, čime ga izlaže pregrejavanju. Kod vučnog vozila sa automatskim menjačem, isti manevar opterećuje pretvarač obrtnog momenta. Iz tog razloga se ovakva vuča ne izvodi vozilom čija je masa manja od mase vučenog vozila.

Vučna kuka, mesto kačenja i najčešće improvizacije

Vučna kuka je element projektovan za silu vuče i navrće se u navoj koji je deo šasije. Kod većine vozila se čuva u priboru uz rezervni točak, a mesto za navrtanje se nalazi iza poklopca na braniku. Kačenje sajle za elemente vešanja, za nosač branika, za ušicu za transport na brodu ili za bilo koju drugu tačku koja slučajno deluje čvrsto je najčešća improvizacija i najčešći uzrok oštećenja. Naročito je opasno kačenje za elemente upravljačkog sistema, jer se deformacija često ne primeti odmah, a menja geometriju točkova i ponašanje vozila u krivini.

Situacije u kojima je vuča užetom ipak opravdana

Postoje slučajevi u kojima je kratka vuča razumno rešenje. Ako je vozilo stalo na opasnom mestu i treba ga skloniti nekoliko desetina metara do bezbedne površine, kratko pomeranje je opravdano i bezbednije od ostavljanja vozila u traci. Isto važi za pomeranje unutar dvorišta, parkinga ili radionice. Uslov je da vozilo ima ispravan upravljački sistem, da za volanom sedi vozač i da se kreće brzinom hoda. Ta granica je jasna, jer se radi o uklanjanju opasnosti, a ne o transportu, i tu se korist od improvizacije završava.

Šta uraditi kada vozilo ostane bez pogona na otvorenom putu

Prvi korak je uključivanje svih pokazivača pravca, još dok vozilo usporava, i skretanje ka desnoj ivici puta ili na zaustavnu traku. Zatim se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska iz vozila, jer prsluk obučen posle izlaska ne služi ničemu. Sigurnosni trougao se postavlja na propisanoj udaljenosti iza vozila, veća na putevima sa većom brzinom kretanja. Putnici izlaze na stranu suprotnu od saobraćaja i povlače se iza zaštitne ograde, ne ostaju u vozilu i ne stoje pored njega. Tek posle toga se poziva pomoć i saopštava tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže.

Kako pravilno opisati lokaciju pri pozivu

Najveći gubitak vremena kod intervencija nastaje zbog neprecizne lokacije. Na autoputu i magistrali postoje kilometarske oznake, koje su najprecizniji mogući podatak i vrede više od bilo kakvog opisa. Uz kilometražu treba navesti smer kretanja, jer razdvojeni kolovozi znače da se sa pogrešne strane do vozila ne može doći bez desetina kilometara zaobilaska. Na lokalnim putevima pomaže naziv najbližeg sela, raskrsnice ili prepoznatljivog objekta. Najbrže rešenje je slanje lokacije sa telefona, jer se time uklanja svaka mogućnost nesporazuma, a vozač šlep vozila dobija tačku do koje vodi navigacija.

Kada je transport na platformi jedina razumna odluka

Zbir svega navedenog daje jednostavan zaključak. Ako vozilo ima automatski menjač, pogon na sva četiri točka, električni ili hibridni pogon, neispravne kočnice, neispravan upravljački sistem, oštećenje posle sudara ili se nalazi na autoputu, vuča nije opcija. Ako je relacija duža od nekoliko stotina metara, ako nema drugog vozača ili ako vremenski uslovi otežavaju vožnju, transport na platformi je i brži i jeftiniji, jer uklanja rizik od naknadne štete. Vuča užetom ostaje rezervisana za ono za šta je propisima i predviđena, za uklanjanje vozila do najbližeg bezbednog mesta.


Design by Internet Agencija WS9 - 09.rs / Support by F. / M.

Zakazivanje servisa