Šlep služba 24h – Auto servis i šlep služba Ljig

14aug

Kvar vozila u inostranstvu, repatrijacija i transport vozila iz Evrope

Zašto kvar u inostranstvu traži drugačiji redosled poteza

Kada se vozilo pokvari u zemlji, prvi potez je poziv pomoći. U inostranstvu se između tog poziva i rešenja nalazi nekoliko dodatnih koraka, jer se putovanje mora nastaviti, vozilo negde ostaviti, a zatim organizovati njegov povratak. Trošak i vreme zavise od odluka donetih u prvih nekoliko sati, naročito od toga gde je vozilo ostavljeno i kakva je dokumentacija napravljena. Zbog toga vredi znati redosled poteza unapred, jer se u trenutku kvara, na stranom jeziku i sa ograničenim vremenom, teško dolazi do pravih informacija.

Prvi koraci na licu mesta i obezbeđenje vozila

Postupak pri kvaru je svuda sličan. Vozilo se sklanja sa kolovoza, uključuju se svi pokazivači pravca, obavezno se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska i postavlja sigurnosni trougao. U pojedinim zemljama je obavezno da prsluk imaju svi putnici, a ne samo vozač, i propisano je gde se prsluk čuva u vozilu. Na autoputevima se putnici povlače iza zaštitne ograde. Zatim se poziva pomoć, i to najčešće preko jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve ili preko broja auto kluba te zemlje, koji na autoputevima često ima ekskluzivno pravo intervencije.

Zašto se na stranim autoputevima ne bira slobodno izvođač

Na velikom broju autoputeva u Evropi intervencije u zaustavnoj traci obavlja koncesionar ili ovlašćena služba za tu deonicu. To znači da vozač ne može da pozove izvođača po sopstvenom izboru, već se vozilo mora ukloniti sa autoputa uslugom koja je za to zadužena. Tek posle toga, sa parkinga, servisa ili deponije na koju je vozilo odvezeno, moguće je organizovati dalji transport po sopstvenom izboru. Ovaj detalj je važan zbog troška, jer se prvo uklanjanje naplaćuje po tarifi koja se ne pregovara, dok se dalji transport ugovara slobodno.

Šta pokriva polisa pomoći na putu, a šta ne

Mnogi vozači imaju pomoć na putu kroz kasko polisu, kroz članstvo u auto klubu, kroz uslugu proizvođača vozila u garantnom roku ili kroz karticu banke. Pokrića se razlikuju, ali se najčešće odnose na intervenciju na licu mesta, na kraći transport do najbližeg servisa i ponekad na smeštaj ili zamensko vozilo. Ono što polise često ne pokrivaju u punom iznosu je repatrijacija, dakle vraćanje neispravnog vozila u zemlju. Zbog toga vredi pre puta proveriti tačan obim pokrića, teritorijalno važenje i broj koji se zove, i te podatke sačuvati odvojeno od vozila.

Repatrijacija vozila i kada ima ekonomskog smisla

Repatrijacija je organizovan transport neispravnog vozila iz inostranstva do adrese u zemlji. Odluka o njoj se donosi poređenjem dva troška, cene popravke u toj zemlji i cene transporta uvećane za popravku kod kuće. Kod većih kvarova, kao što su motor i menjač, razlika u ceni rada u zapadnoj Evropi je toliko velika da se transport isplati i sa velikih udaljenosti. Kod manjih kvarova je najčešće jednostavnije popraviti vozilo na licu mesta. U proračun ulazi i vreme, jer čekanje delova u stranom servisu ume da traje duže nego ceo transport.

Kako se organizuje transport vozila iz Evrope

Transport se najčešće izvodi šlep vozilom sa platformom ili prikolicom za više vozila, u zavisnosti od udaljenosti i broja vozila na relaciji. Kod dužih ruta je uobičajeno da se transport kombinuje sa drugim vozilima na istom pravcu, čime se trošak po vozilu smanjuje. Za organizaciju su potrebni tačna adresa na kojoj se vozilo nalazi, podatak o tome ko ima ključ, ko može da preda vozilo i pod kojim uslovima. Ako je vozilo u zatvorenom prostoru, kao što su carinsko skladište, policijska deponija ili servis, potrebna je i saglasnost te strane za preuzimanje.

Dokumentacija koja je potrebna za preuzimanje i prelazak granice

Za preuzimanje i transport vozila potrebni su saobraćajna dozvola ili odgovarajući dokument o vlasništvu, lični dokument vlasnika ili ovlašćenje ako vozilo preuzima drugo lice, i dokument o osiguranju. Ako je vozilo havarisano, potrebni su i zapisnik policije ili odgovarajući dokument o događaju. Za prelazak granice se izdaje prevozni dokument koji prati vozilo, a carinski postupak zavisi od toga da li vozilo ima domaće ili strane tablice i da li je registrovano u zemlji. Zbog ovih razlika je pametno sve papire fotografisati i poslati unapred, jer se nedostatak jednog dokumenta otkriva u najgorem trenutku, pred rampom.

Vozilo sa stranim tablicama i vozilo kupljeno u inostranstvu

Transport vozila kupljenog u inostranstvu ima svoje specifičnosti. Kupovinom vozila u Nemačkoj, Austriji ili Italiji dobija se vozilo koje najčešće nema važeću registraciju za vožnju do zemlje, pa se transportuje na platformi umesto da se vozi na probnim tablicama. Za taj transport su potrebni ugovor o kupoprodaji, dokument o odjavi vozila i dokumentacija koja prati vozilo. Isti pristup se primenjuje i kod uvoza havarisanih vozila i vozila za delove. Prednost transporta u odnosu na vožnju je što se izbegavaju rizik od kvara na putu, trošak goriva i mogući problemi sa privremenom registracijom.

Ostavljanje vozila na privremenoj lokaciji i troškovi koje stvara

Ako se transport ne organizuje odmah, vozilo negde mora da čeka. Parkiranje na servisu, na deponiji ili na parkingu naplaćuje se po danu i ti troškovi rastu brže nego što se očekuje, naročito na lokacijama uz autoput. Zbog toga je važno da se već pri ostavljanju vozila zabeleži tačna adresa, ime lica koje je preuzelo vozilo, kontakt telefon i uslovi preuzimanja. Fotografije vozila pri ostavljanju, sa svih strana i sa stanjem kilometraže, kasnije su najbolji dokaz o stanju u kome je predato, jer se sporovi oko oštećenja najčešće vode upravo oko toga.

Kako se vozilo priprema za dugu relaciju na platformi

Pre transporta se iz vozila uklanjaju sve lične stvari i dokumenti, jer se osiguranje transporta odnosi na vozilo, a ne na sadržaj. Uklanjaju se i delovi koji mogu da otpadnu tokom vožnje, kao što su labavi spojleri, ogledala i delovi branika kod havarisanih vozila. Kod vozila sa oštećenim staklima preporučuje se pokrivanje folijom, jer se pri velikoj brzini kroz otvor unosi voda i prljavština. Beleži se i podatak o količini goriva, o stanju akumulatora i o tome da li se točkovi okreću, jer to određuje kako će vozilo biti utovareno na odredištu.

Osiguranje tereta pri međunarodnom transportu

Transport vozila na platformi podleže obavezi osiguranja odgovornosti prevoznika za robu koju prevozi. To osiguranje pokriva štetu nastalu tokom prevoza, u granicama i pod uslovima definisanim u prevoznom dokumentu. Za vlasnika je važno da pre polaska bude jasno šta je pokriveno i u kom iznosu, naročito kod vozila veće vrednosti. Fotografije napravljene pri utovaru i pri istovaru, sa datumom, najbolji su način da se stanje dokumentuje. Kod vozila koja su već havarisana, korisno je popisati postojeća oštećenja unapred, kako ne bi bilo nesporazuma pri preuzimanju.

Šta uzeti u obzir kod kvara na putu ka moru i sa letovanja

Najveći broj kvarova u inostranstvu kod naših vozača dešava se u sezoni, na putevima ka Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj. Uslovi su tada najnepovoljniji, jer je vozilo puno prtljaga, temperature su visoke, a kolone stvaraju dodatno opterećenje rashladnog sistema. U tim situacijama je važno znati da transport putnika i transport vozila najčešće ne idu zajedno. Praktično rešenje je da se putovanje nastavi drugim prevozom, a da se vozilo naknadno transportuje, jer čekanje na licu mesta na popravku u sezoni ume da traje danima zbog zauzetosti servisa.

Šta pripremiti pre puta u inostranstvo

Nekoliko podataka pripremljenih unapred štedi sate u kriznoj situaciji. To su broj polise pomoći na putu i broj koji se zove, kontakt auto kluba u zemljama kroz koje se prolazi, evropska kartica osiguranja i kopije dokumenata vozila u telefonu. Uz to, pre puta vredi proveriti obaveznu opremu za svaku zemlju kroz koju se prolazi, jer se zahtevi razlikuju, od broja prsluka i trouglova do obaveznih nalepnica za pojedine gradske zone. Provera stanja vozila pre puta, dakle guma, kočnica, rashladnog sistema i akumulatora, uklanja najveći deo mogućih razloga za zaustavljanje.

Kako izgleda tok jedne međunarodne intervencije

Redosled je gotovo uvek isti. Vozilo se prvo ukloni sa puta lokalnom službom i odveze na najbližu lokaciju. Zatim se prikupljaju podaci, dakle tačna adresa, kontakt osobe koja čuva vozilo, dokumentacija i procena kvara. Sledi odluka o popravci na licu mesta ili o repatrijaciji, na osnovu poređenja troškova. Ako se bira transport, dogovara se termin, priprema dokumentacija i vozilo se preuzima uz zapisnik i fotografije. Na kraju sledi vožnja do odredišta, sa mogućnošću da se vozilo isporuči direktno na adresu ili u servis. Sve to funkcioniše bez zastoja samo ako su podaci sa početka bili tačni i kompletni.

14aug

Šlepovanje vozila sa automatskim menjačem, pogonom 4×4 i električnih automobila

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Zašto način transporta zavisi od vrste menjača i pogona

Kod klasičnog vozila sa ručnim menjačem i pogonom na jednu osovinu, kotrljanje neispravnog vozila najčešće ne izaziva dodatnu štetu. Kod modernih vozila situacija je drugačija, jer se u prenosnom sklopu nalaze komponente koje se podmazuju samo dok radi motor ili dok pumpa dobija napajanje. Kada se točkovi okreću, a te pumpe stoje, delovi rade na suvo. Rezultat nije trenutno vidljiv, ali se u obliku pregrejanog i oštećenog menjača pojavi mnogo kasnije, kada je već teško dokazati uzrok. Zbog toga se pre svakog transporta utvrđuje kakav menjač i kakav pogon vozilo ima.

Kako radi automatski menjač i zašto strada pri vuči

Klasičan automatski menjač sa hidrauličnim pretvaračem obrtnog momenta oslanja se na uljnu pumpu koju pokreće motor. Dok motor radi, pumpa stvara pritisak koji podmazuje lamele, ležajeve i planetarne setove i istovremeno hladi celu jedinicu. Kada je motor ugašen, a točkovi se okreću, izlazno vratilo pokreće unutrašnje elemente bez ijednog od tih uslova. Zagrevanje na dodirnim površinama raste brzo, a ulje ne cirkuliše da bi ga odvelo. Zato se vozilo sa automatskim menjačem prevozi na platformi, sa sva četiri točka iznad kolovoza, bez obzira na to koliko je relacija kratka.

Menjači sa duplim kvačilom i varijatori u istoj situaciji

Menjači sa duplim kvačilom i menjači sa kontinualno promenljivim prenosnim odnosom deluju drugačije od klasičnog automatika, ali imaju isti problem. I kod njih pumpa koju pokreće motor obezbeđuje pritisak potreban za podmazivanje i za rad upravljačkih elemenata. Kod varijatora je situacija dodatno osetljiva, jer se prenos oslanja na metalni kaiš ili lanac koji radi u uskom opsegu pritiska. Vuča bez pogona ostavlja te elemente bez zaštite i u kontaktu bez uljnog filma. Popravka ovakvih jedinica spada u najskuplje intervencije na vozilu, često i skuplje od vrednosti starijeg automobila.

Pogon na sva četiri točka i zašto se ne sme podizati samo jedna osovina

Kod vozila sa stalnim pogonom na sva četiri točka, prednja i zadnja osovina su mehanički povezane preko centralnog diferencijala, viskozne spojnice ili elektronski upravljane spojnice. Ako se podigne samo jedna osovina, druga se i dalje okreće i preko te veze pokreće ceo prenosni sklop bez podmazivanja. Kod sistema sa priključivim pogonom situacija je nešto povoljnija, ali i tada zavisi od konstrukcije i od toga da li je spojnica potpuno razdvojena. S obzirom na to da se kod većine modernih modela stanje spojnice ne može pouzdano proceniti na terenu, jedini bezbedan pristup je transport na platformi.

Transportni mod i zašto ga treba znati pre dolaska šlep vozila

Pojedini proizvođači predviđaju takozvani transportni ili servisni mod, koji privremeno deblokira menjač i parking kočnicu kako bi se vozilo pomerilo ili utovarilo. Postupak se razlikuje od modela do modela i najčešće podrazumeva određenu kombinaciju uključivanja kontakta, pritiskanja pedale i biranja opcije u meniju. Kod nekih vozila je za deblokadu potrebno ispravno napajanje, pa se sa praznim akumulatorom mod ne može aktivirati. Podatak o tome da li vozilo ima ovakvu funkciju nalazi se u uputstvu za upotrebu i vredi ga proveriti pre nego što zatreba, jer se u tom trenutku uputstvo obično traži pod pritiskom.

Elektronska parking kočnica i blokirani točkovi

Elektronska parking kočnica se deblokira elektromotorima u kaliperima, što znači da bez napajanja ostaje aktivna. Ako je akumulator potpuno prazan, zadnji točkovi se ne mogu osloboditi na uobičajen način. Kod većine modela postoji mehanička deblokada, koja podrazumeva pristup motorima kalipera i njihovo ručno odvrtanje, ali taj postupak zahteva odgovarajući alat i poznavanje modela. Alternativa je spoljno napajanje kojim se elektronika oživi dovoljno da se kočnica otpusti. U praksi se u ovakvim slučajevima najčešće koriste podmetači sa točkićima ispod blokiranih točkova, čime se vozilo pomera bez klizanja guma po asfaltu.

Blokada volana i vozilo bez ključa

Kada u vozilu nema ključa ili kada je sistem za pokretanje neispravan, upravljač ostaje mehanički blokiran, a vozilo se ne može voditi pri utovaru. U takvim situacijama se koriste podmetači sa točkićima ispod svih točkova, čime vozilo dobija mogućnost pomeranja u svim pravcima. Isti pribor rešava i slučajeve zaglavljenih kočnica posle dužeg stajanja, kada se disk i pločice spoje korozijom. Pokušaj da se vozilo sa blokiranim volanom povuče vitlom bez ovog pribora završava ravnim mestima na gumama i oštećenim upravljačkim mehanizmom.

Električna vozila i zašto se transportuju isključivo na platformi

Kod električnih automobila točkovi su preko reduktora trajno povezani sa elektromotorom. Kada se vozilo kotrlja bez napajanja, motor se okreće i radi kao generator, a proizvedena struja nema kuda da ode, jer je sistem isključen. Posledica može biti oštećenje energetske elektronike, koja je jedna od najskupljih komponenti vozila. Uz to, mnogi električni modeli uopšte nemaju neutralni položaj u smislu potpunog razdvajanja pogona. Zbog svega toga se električna vozila prevoze isključivo na platformi, sa sva četiri točka iznad kolovoza, bez izuzetka i bez obzira na dužinu relacije.

Hibridna vozila i njihova posebnost pri transportu

Hibridi kombinuju motor sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotor, često sa planetarnim sklopom umesto klasičnog menjača. Kod tih konstrukcija ne postoji položaj u kome je pogonski sklop potpuno razdvojen od točkova, pa kotrljanje uvek pokreće barem jedan elektromotor. Kod priključnih hibrida sa većom baterijom situacija je slična onoj kod potpuno električnih vozila. Preporuka proizvođača je gotovo bez izuzetka transport na platformi. Kod starijih hibrida se ponekad dozvoljava kratko pomeranje sa uključenim sistemom, ali se to odnosi samo na manevar u dvorištu, ne i na transport po putu.

Bezbednost pri transportu oštećene baterije električnog vozila

Ako je električno vozilo učestvovalo u sudaru ili ako je baterija mehanički oštećena, transport zahteva dodatnu opreznost. Oštećena litijumska baterija može da se zagreje i posle nekoliko sati ili čak dana od događaja, pa se vozilo ne ostavlja u zatvorenom prostoru i drži se na sigurnom rastojanju od drugih vozila i objekata. Znaci koji zahtevaju posebnu pažnju su dim, neuobičajen miris, pucketanje iz poda vozila i vidljivo zagrevanje donjeg dela. Za pristup takvom vozilu koriste se izolovane rukavice i alat, a visokonaponski vodovi narandžaste boje se ne diraju bez odgovarajuće obuke.

Šta znači oznaka na priručniku i zašto je vredi pročitati unapred

Skoro svaki proizvođač u uputstvu za upotrebu ima poglavlje o vuči i transportu, sa jasnim navodom da li se vozilo sme vući i pod kojim uslovima. Tamo se nalaze i podaci o položaju vučne kuke, o mestu na kome se ona navrće i o tome gde se čuva u vozilu. Pet minuta provedenih u čitanju tog poglavlja u miru vredi mnogo više od traženja informacije na kiši, pored puta. Kod novijih vozila se tu nalazi i opis transportnog moda i postupak mehaničke deblokade parking kočnice, koji se drugačije teško pronalazi.

Kratko pomeranje vozila i granica do koje je bezbedno

Postoji razlika između pomeranja vozila nekoliko metara i transporta na relaciji od nekoliko kilometara. Kod vozila sa automatskim menjačem, pomeranje u neutralnom položaju brzinom hoda i na rastojanju od nekoliko metara najčešće ne izaziva štetu, i to je manevar koji se izvodi pri utovaru. Problem nastaje kada se to pretvori u vožnju od pola sata pri šezdeset kilometara na sat. Praktično pravilo je da svako kretanje duže od nekoliko desetina metara i brže od hoda zahteva platformu, a ne improvizaciju. Ta granica se često prelazi u dobroj nameri, sa uverenjem da je do servisa blizu.

Koje podatke treba pripremiti pre poziva

Da bi na teren izašlo odgovarajuće vozilo sa odgovarajućom opremom, korisno je unapred pripremiti nekoliko podataka. To su marka i model, godina proizvodnje, vrsta menjača, vrsta pogona, priroda kvara i podatak da li se vozilo uopšte pomera. Zatim tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže na putu ili sa deljenom lokacijom sa telefona, i opis pristupa, jer podzemna garaža, dvorište sa uskom kapijom ili makadam menjaju izbor vozila. Podatak o tome da li su točkovi blokirani i da li postoji ključ takođe je važan, jer određuje da li se sprema pribor sa podmetačima.

Najčešće greške koje stvaraju štetu veću od početnog kvara

Prva greška je vuča vozila sa automatskim menjačem na užetu, u uverenju da je kratka relacija bezopasna. Druga je delimično podizanje vozila sa pogonom na sva četiri točka, gde se šteta često pojavi tek posle nekoliko nedelja. Treća je pokušaj pomeranja vozila sa aktivnom elektronskom parking kočnicom, pri čemu gume ostaju sa ravnim mestima. Četvrta je kačenje sajle za elemente vešanja ili za branik umesto za predviđenu vučnu kuku. Peta je pokretanje električnog vozila kotrljanjem, što kod vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem nekada jeste radilo, a kod električnih nema nikakvog smisla i može da napravi ozbiljnu štetu.

14aug

Vrste šlep vozila i tehnike vuče, kada se koristi platforma, a kada pauk sa dizalicom

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Šta je zapravo šlep vozilo i po čemu se razlikuju izvedbe

Šlep vozilo je specijalizovano teretno vozilo namenjeno bezbednom podizanju i transportu drugog vozila koje se ne može ili ne sme kretati sopstvenim pogonom. U svakodnevnom govoru se sva takva vozila zovu istim imenom, ali se u praksi radi o nekoliko potpuno različitih konstrukcija sa različitim mogućnostima. Razlika nije samo u izgledu, već u tome da li vozilo tokom transporta stoji svim točkovima na platformi, da li se oslanja na dva točka na kolovoz ili visi na dizalici. Od te razlike zavisi da li će transport proći bez ijednog traga na vozilu ili će stvoriti novi kvar.

Šlep vozilo sa fiksnom platformom i zašto je najsigurnije rešenje

Vozilo sa platformom, koje se često naziva i pauk sa platformom, ima ravnu nosivu površinu koja se hidraulično naginje i spušta do nivoa kolovoza. Vozilo se na nju uvlači vitlom ili se popne sopstvenim pogonom, a zatim se veže i transportuje sa sva četiri točka iznad tla. Ovo je jedini način transporta pri kome pogonski sklop, menjač, diferencijal i sistem upravljanja nisu ni na koji način opterećeni. Zbog toga je platforma standardno rešenje za vozila sa automatskim menjačem, za pogon na sva četiri točka, za električne i hibridne automobile, za havarisana vozila i za sve slučajeve gde postoji i najmanja sumnja u ispravnost prenosnog sklopa.

Spuštajuće platforme za vozila sa niskim klirensom

Sportski automobili, limuzine sa aerodinamičkim paketom, tuning vozila i pojedini moderni modeli imaju prednju masku svega desetak centimetara iznad kolovoza. Kod njih standardni ugao naginjanja platforme nije dovoljan, jer se prednji branik ili donja aerodinamička obloga zaglave o rampu pre nego što točkovi uopšte stignu na nosivu površinu. Rešenje je platforma sa dodatnim spuštanjem, koja stvara znatno blaži prilazni ugao, uz upotrebu pomoćnih rampi koje dodatno smanjuju nagib. Uz to se koriste posebni podmetači ispod točkova, tako da se vozilo podigne na visinu na kojoj donji deo karoserije više ne dodiruje ivicu platforme.

Pauk sa dizalicom i delimično podizanje vozila

Vozila sa hidrauličnom rukom podižu automobil za prednju ili zadnju osovinu, dok druga osovina ostaje na kolovozu i kotrlja se tokom vožnje. Ova tehnika je brza i praktična u uskim gradskim uslovima, u podzemnim garažama i na mestima gde nema prostora za manevar većeg vozila sa platformom. Ograničenje je što se osovina koja ostaje na putu okreće, pa mora biti mehanički ispravna, sa ispravnim ležajevima i gumama. Za vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i sa oštećenim vešanjem ovaj način transporta nije prihvatljiv, jer se prenosni sklop okreće bez podmazivanja ili se oštećenje pogorša.

Zahvat za točkove i zašto se ne kači za karoseriju

Savremeni sistemi za delimično podizanje koriste hvatače koji obuhvataju gume, a ne delove karoserije ili vešanja. Razlog je jednostavan, jer se sila prenosi kroz točak i osovinu, odnosno kroz elemente projektovane da nose masu vozila. Kačenje za branik, za prag, za nosač motora ili za elemente vešanja stvara opterećenje na mestima koja za to nisu predviđena i lako dovodi do savijanja i pucanja. Kod modernih vozila sa aluminijumskim i kompozitnim elementima ovaj rizik je još izraženiji. Iz istog razloga se i pri vezivanju na platformi trake postavljaju preko guma ili na predviđene tačke sa donje strane šasije.

Vitlo i njegova uloga pri utovaru nepokretnog vozila

Vitlo je sajla sa elektromotorom ili hidrauličnim pogonom koja povlači vozilo na platformu kada ono ne može da se kreće sopstvenim pogonom. Koristi se kada je motor neispravan, kada su kočnice blokirane, kada je vozilo havarisano ili kada se izvlači sa mesta na koje šlep vozilo ne može da priđe. Sila vitla se ne prenosi bilo gde, već isključivo na predviđenu vučnu kuku ili na tačku na šasiji koja je za to projektovana. Zbog velikih sila koje se javljaju, prostor oko zategnute sajle je opasna zona, pa se pri izvlačenju niko ne zadržava u ravni sajle i uz nju se postavlja prigušna prostirka.

Krute veze i vuča vozila bez ispravnih kočnica

Kada vozilo nema ispravan sistem kočenja ili upravljanja, transport na platformi je jedino ispravno rešenje. U izuzetnim situacijama i na kratkim relacijama koristi se kruta veza, odnosno metalna vučna motka, koja za razliku od užeta ne dozvoljava naletanje vučenog vozila pri usporavanju. Uže se u tom slučaju ne sme koristiti, jer vozač u vučenom vozilu bez kočnica ne može da spreči udar u vučno vozilo. Kruta veza takođe drži konstantno rastojanje i znatno smanjuje trzaje pri kretanju, ali i dalje ne rešava problem upravljanja ako je upravljački mehanizam oštećen.

Transport motocikala i posebna oprema koju zahteva

Motocikl se ne transportuje na isti način kao automobil, jer nema stabilnu osnovu i pri prevrtanju se lako oštećuje. Za utovar se koristi rampa i vodilica za prednji točak, koja motocikl drži uspravno tokom vožnje. Vezivanje se izvodi preko upravljača ili preko čvrstih tačaka na ramu, uz stezanje prednjeg vešanja tako da amortizeri budu delimično sabijeni i da motocikl ne poskakuje. Trake se nikada ne stežu preko plastičnih obloga, rezervoara i izduvnog sistema. Pri transportu više motocikala odjednom, između njih se postavljaju zaštitne obloge kako se pri kretanju ne bi dodirivali.

Šlepovanje kombi vozila i lakih kamiona

Kombi vozila i laki kamioni nose znatno veću masu od putničkog automobila, često između dve i osam tona, pa se za njih koriste šlep vozila veće nosivosti i duže platforme. Kod teretnog vozila sa teretom u prostoru za utovar dodatno se menja raspored mase, što utiče na način vezivanja i na položaj na platformi. Vozilo se postavlja tako da opterećenje bude ravnomerno raspoređeno preko osovina nosača, jer preveliko opterećenje na zadnjoj strani platforme smanjuje kontrolu nad upravljanjem šlep vozila. Kod kombija sa produženim međuosovinskim rastojanjem naročito treba paziti na prelazak preko ivica i uspona, gde postoji rizik od naleganja donjeg dela.

Transport radnih mašina, viljuškara i mini bagera

Radne mašine imaju nekoliko osobina koje transport čine drugačijim od transporta automobila. Prva je uska osnova i visoko težište kod viljuškara, druga su gusenice kod mini bagera koje ne mogu da se kotrljaju kao točkovi, treća je hidraulika koja mora biti spuštena i osigurana pre kretanja. Kod viljuškara se vilice spuštaju do platforme, a jarbol se osigurava od pomeranja. Kod bagera se ruka spušta i fiksira, a rotacija nadgradnje blokira. Sve mašine se vezuju sa najmanje četiri tačke, ukršteno, tako da su onemogućena pomeranja i unapred i unazad i bočno.

Oldtajmeri i vozila posebne vrednosti

Kod starijih i kolekcionarskih vozila prioritet nije brzina intervencije, već potpuno odsustvo oštećenja. Karoserije oldtajmera često imaju tanji lim, hrom elemente i originalne farbe koje se ne mogu jednostavno obnoviti, a šasije su podložne koroziji na mestima koja izgledaju čvrsto. Zbog toga se transport izvodi isključivo na platformi, uz vezivanje preko guma umesto preko elemenata šasije. Ispod tačaka naleganja postavljaju se zaštitne obloge, a vozilo se pri utovaru pomera vitlom sporo i ravnomerno, bez naglih trzaja. Isti pristup se primenjuje i na sportska vozila i na skupa vozila sa aktivnim vešanjem.

Kako se vozilo pravilno vezuje na platformi

Vezivanje je faza koja odlučuje da li će vozilo stići neoštećeno. Standard podrazumeva najmanje četiri trake, postavljene ukršteno, tako da svaka sprečava pomeranje u jednom pravcu. Kod modernih vozila se preporučuje vezivanje preko guma trakama sa korpom, jer se time izbegava bilo kakav kontakt sa elementima vešanja i kočionim vodovima. Zategnutost se proverava pre polaska, a kod dužih relacija i posle prvih desetak kilometara, jer se vezovi tokom vožnje popuste. Ručna kočnica na transportovanom vozilu ostaje aktivirana, a menjač u prvom stepenu prenosa kod ručnog menjača, odnosno u položaju za parkiranje kod automatskog.

Nosivost šlep vozila i zašto ograničenje nije formalnost

Svako šlep vozilo ima jasno definisanu nosivost, izraženu kao najveća masa vozila koje sme da preveze. Prekoračenje tog ograničenja nije samo pitanje prekršaja, već i pitanje kočnica, vešanja i stabilnosti u krivini. Preopterećeno vozilo znatno duže koči, teže drži pravac na nizbrdici i opterećuje osovine preko projektovane vrednosti. Zbog toga se pri pozivu uvek navodi tip vozila i približna masa, kako bi na teren izašlo vozilo odgovarajuće nosivosti. Slanje premalog vozila znači gubitak vremena i drugi izlazak na teren, a slanje prevelikog nepotrebno komplikuje pristup na uskim lokacijama.

Kako izabrati odgovarajuću tehniku prema situaciji

Odgovor na pitanje koja se tehnika koristi zavisi od nekoliko podataka. Vrsta menjača i pogona određuju da li je delimično podizanje uopšte dozvoljeno. Stanje vozila određuje da li se može uvući sopstvenim pogonom ili je potrebno vitlo. Klirens određuje da li je potrebna spuštajuća platforma. Lokacija određuje da li veće vozilo uopšte može da priđe, jer u podzemnoj garaži sa niskom svetlom visinom platforma nije primenljiva. Zato se pri pozivu uvek navode marka i model, vrsta menjača, priroda kvara i tačan opis mesta, jer ti podaci direktno određuju koje vozilo i koja oprema izlaze na teren.