Zašto zimske intervencije nisu isto što i obično šlepovanje
Kada vozilo ostane bez pogona na suvom asfaltu, posao se svodi na utovar i transport. Kada je vozilo u snegu, blatu ili van kolovoza, prvi zadatak je izvlačenje, a tek zatim eventualni transport. Ta razlika menja opremu, vreme trajanja i pristup. Za izvlačenje su potrebni vitlo dovoljne sile, koturače za promenu pravca i uvećanje vučne sile, podmetači i lopate, kao i prostor sa koga šlep vozilo može bezbedno da vuče a da samo ne sklizne. Zbog toga se pri pozivu uvek naglašava da vozilo nije na kolovozu, jer se time bira vozilo sa odgovarajućom opremom.
Kako vozilo završi u snegu i zašto se ne izvlači gasom
Najčešći scenario nije sudar, već postepeno gubljenje zamaha na uzbrdici. Pogonski točkovi počnu da proklizavaju, vozač doda gas, sneg ispod guma se topi od trenja i odmah zaledi u glatku površinu, a vozilo se spusti na donji deo karoserije i ostane oslonjeno na sneg umesto na točkove. Od tog trenutka dodavanje gasa samo produbljuje ulegnuće i briše preostalu šaru na gumi. Ispravan postupak je da se odmah prestane sa proklizavanjem, da se ispred i iza guma raščisti sneg i da se ispod njih postavi materijal koji obezbeđuje prianjanje.
Izvlačenje vitlom i sile koje pri tome nastaju
Vitlo razvija silu koja se meri tonama, a pri izvlačenju iz blata i snega otpor je znatno veći nego što masa vozila sugeriše, jer se sabiraju trenje, usisno dejstvo blata i nagib terena. Sajla pod tim opterećenjem akumulira ogromnu energiju i pri pucanju se kreće brzinom koja ne ostavlja vreme za reakciju. Zbog toga se preko zategnute sajle postavlja prigušna prostirka ili teža tkanina, koja apsorbuje energiju i obara sajlu ka tlu ako pukne. Svi prisutni se u toku izvlačenja povlače izvan ravni sajle, na rastojanje veće od njene dužine, i niko ne stoji između dva vozila.
Tačke za kačenje pri izvlačenju i najčešće improvizacije
Kod izvlačenja se sila prenosi na tačku koja je za to projektovana, dakle na vučnu kuku navrnutu u navoj šasije ili na fabrički predviđenu ušicu. Kačenje za nosač branika, za osovinu, za elemente vešanja ili za bilo šta što izgleda dovoljno čvrsto redovno se završava iščupanim delom i letećim komadom metala. Kod terenskih vozila često postoje fabričke tačke za izvlačenje, koje su znatno jače od običnih transportnih ušica, ali ih treba razlikovati. Ako tačka nije jasna, koriste se trake koje obuhvataju osovinu ili odgovarajući nosivi element, uz zaštitu od oštrih ivica.
Izvlačenje iz jarka i procena pre početka rada
Kada vozilo sklizne u jarak ili niz nasip, prvi korak nije kačenje sajle, već procena položaja. Utvrđuje se pod kojim je nagibom vozilo, da li postoji opasnost od prevrtanja pri povlačenju, da li ima nekog u vozilu i gde se nalaze tačke oslonca. U pojedinim slučajevima se vozilo prvo mora podići ili stabilizovati, pa tek onda vući, jer bi povlačenje po najkraćem pravcu izazvalo prevrtanje. Za promenu pravca vuče koriste se koturače usmerene na stabilan oslonac, čime se vučenje izvodi iz pravca u kome šlep vozilo može bezbedno da stane, bez izlaska sa kolovoza.
Šlep vozilo na klizavom terenu i granica bezbednog rada
I samo šlep vozilo ima granicu do koje može da radi. Na zaleđenoj uzbrdici, na mokroj travi ili na strmom nasipu, vučna sila stvara reakciju koja pokušava da povuče šlep vozilo ka vozilu koje izvlači. Zato se ono postavlja tako da mu je masa raspoređena povoljno, koriste se klinovi ispod točkova, a po potrebi i stabilizatori. Ako uslovi ne dozvoljavaju bezbedan rad, ispravno je sačekati posipanje puta ili obezbediti dodatnu tačku oslonca umesto forsiranja. Improvizacija u tim uslovima ne ugrožava samo vozila, već i ljude koji su u blizini.
Šta raditi dok se čeka pomoć u snegu
Ako je vozilo zaglavljeno u snegu i motor radi radi grejanja, prvo treba proveriti da izduvna cev nije zatrpana snegom, jer u suprotnom ugljen monoksid ulazi u kabinu. Motor se u tom slučaju pušta povremeno, a ne neprekidno, i uz blago odškrinut prozor. Putnici ostaju u vozilu ako je van njega opasno ili izuzetno hladno, uz uključena svetla kako bi vozilo bilo uočljivo. Ako je vozilo delimično na kolovozu, obeležava se trouglom na dovoljnoj udaljenosti, uzimajući u obzir da je kočioni put na snegu višestruko duži nego na suvom.
Zimske gume i lanci, ono što najviše utiče na broj intervencija
Najveći broj zimskih zaglavljivanja nastaje zbog guma, a ne zbog vozila. Zimska guma menja sastav i ostaje elastična na niskim temperaturama, dok letnja postaje tvrda i gubi prianjanje već ispod sedam stepeni, bez obzira na dubinu šare. Propisi u Srbiji u zimskom periodu traže zimske gume sa propisanom najmanjom dubinom šare, a na pojedinim deonicama i lance u priboru. Lanci se postavljaju na pogonske točkove i vežbaju se jednom, na suvom i po danu, jer je prvo postavljanje na mrazu, u mraku i uz kolonu iza sebe potpuno drugačije iskustvo.
Akumulator zimi i zašto najviše kvarova bude ujutru
Na niskim temperaturama hemijski procesi u akumulatoru usporavaju, pa raspoloživi kapacitet opada, dok istovremeno raste struja potrebna za pokretanje hladnog motora. Zbog toga akumulator koji je leti radio bez problema ujutru na minus deset više ne može da okrene motor. Znaci koji upozoravaju su sporije okretanje pri pokretanju, prigušena svetla pri startovanju i potreba za više pokušaja. Akumulator stariji od četiri do pet godina vredi proveriti pre zime, jer se najveći broj intervencija dešava upravo ujutru, na parkingu, kada je vozilo najpotrebnije.
Zaleđene kočnice, blokirana ručna kočnica i vrata
Posle vlažnog dana i noći sa mrazom, ručna kočnica ostaje zaleđena, jer se sajla i pločice zalede u zategnutom položaju. Zato se vozilo u takvim uslovima parkira sa uključenim stepenom prenosa i podmetnutim klinom, umesto sa zategnutom ručnom kočnicom. Nasilno pokretanje sa zaleđenom kočnicom kida sajlu ili čupa pločice sa nosača. Zaleđena brava i zaleđene gume vrata se ne otvaraju silom, jer se guma za zaptivanje jednostavno pocepa. Isto važi i za brisače prilepljene za staklo, koji se pri paljenju odvajaju zajedno sa gumenim delom.
Prolećni i jesenji uslovi koji stvaraju iste probleme
Zaglavljena vozila nisu isključivo zimska pojava. Posle kiše, makadamski putevi i poljski prilazi postaju izuzetno klizavi, a vozila sa niskim klirensom se lako oslone na sredinu kolovoza. Blato ima dodatnu osobinu da usisava, pa je za izvlačenje potrebna veća sila nego što bi se očekivalo. U jesen opalo lišće na mokrom asfaltu smanjuje prianjanje slično poledici, naročito na šumskim deonicama i na prilazima planinskim mestima. U svim tim situacijama važi isto pravilo, prestati sa proklizavanjem čim se pojavi, jer se svakim sledećim obrtajem točka situacija pogoršava.
Priprema vozila pred zimsku sezonu
Nekoliko provera pred zimu uklanja većinu razloga za intervenciju. To su stanje i starost akumulatora, zimske gume sa dovoljnom dubinom šare, koncentracija rashladne tečnosti proverena refraktometrom, tečnost za pranje stakla otporna na niske temperature, stanje brisača i rad grejača zadnjeg stakla. Uz to vredi proveriti rad svih svetala, jer je zimi vidljivost ograničena znatno više nego u drugim delovima godine. U vozilu treba da se nalaze lopatica, strugalica, rukavice, kablovi za pokretanje, sigurnosni prsluk i pokrivač, jer čekanje pomoći zimi znači boravak na hladnoći.
Kada se izvlačenje ne izvodi drugim putničkim vozilom
Uobičajena improvizacija je izvlačenje drugim automobilom koji se zatekao u blizini. Tri stvari čine to lošom idejom. Prva je masa, jer vozilo koje vuče mora biti teže od vozila koje izvlači, inače samo prokliza. Druga je tačka kačenja, jer se sajla najčešće zakači tamo gde stane, a ne tamo gde treba. Treća je vrsta veze, jer obično uže bez elastičnosti prenosi udarno opterećenje pri trzaju i kida ono za šta je zakačeno. Rezultat je često dvostruka šteta, na oba vozila, i vozilo koje je i dalje u istom položaju.
Šta reći pri pozivu kada vozilo nije na kolovozu
Za zaglavljeno vozilo su korisni podaci drugačiji od uobičajenih. Uz marku i model treba navesti gde se tačno vozilo nalazi u odnosu na kolovoz, koliko je duboko sišlo, da li leži na donjem delu, da li se točkovi okreću i kakav je pristup sa puta. Podatak o vrsti podloge, dakle sneg, blato, šljunak ili led, direktno određuje opremu koja se sprema. Ako je vozilo van naselja, korisno je poslati lokaciju sa telefona i fotografiju položaja, jer se na osnovu slike unapred zna da li je potrebno vitlo, koturača ili podizanje pre izvlačenja.
