Transport na platformi – Auto servis i šlep služba Ljig

14aug

Kvar vozila u inostranstvu, repatrijacija i transport vozila iz Evrope

Zašto kvar u inostranstvu traži drugačiji redosled poteza

Kada se vozilo pokvari u zemlji, prvi potez je poziv pomoći. U inostranstvu se između tog poziva i rešenja nalazi nekoliko dodatnih koraka, jer se putovanje mora nastaviti, vozilo negde ostaviti, a zatim organizovati njegov povratak. Trošak i vreme zavise od odluka donetih u prvih nekoliko sati, naročito od toga gde je vozilo ostavljeno i kakva je dokumentacija napravljena. Zbog toga vredi znati redosled poteza unapred, jer se u trenutku kvara, na stranom jeziku i sa ograničenim vremenom, teško dolazi do pravih informacija.

Prvi koraci na licu mesta i obezbeđenje vozila

Postupak pri kvaru je svuda sličan. Vozilo se sklanja sa kolovoza, uključuju se svi pokazivači pravca, obavezno se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska i postavlja sigurnosni trougao. U pojedinim zemljama je obavezno da prsluk imaju svi putnici, a ne samo vozač, i propisano je gde se prsluk čuva u vozilu. Na autoputevima se putnici povlače iza zaštitne ograde. Zatim se poziva pomoć, i to najčešće preko jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve ili preko broja auto kluba te zemlje, koji na autoputevima često ima ekskluzivno pravo intervencije.

Zašto se na stranim autoputevima ne bira slobodno izvođač

Na velikom broju autoputeva u Evropi intervencije u zaustavnoj traci obavlja koncesionar ili ovlašćena služba za tu deonicu. To znači da vozač ne može da pozove izvođača po sopstvenom izboru, već se vozilo mora ukloniti sa autoputa uslugom koja je za to zadužena. Tek posle toga, sa parkinga, servisa ili deponije na koju je vozilo odvezeno, moguće je organizovati dalji transport po sopstvenom izboru. Ovaj detalj je važan zbog troška, jer se prvo uklanjanje naplaćuje po tarifi koja se ne pregovara, dok se dalji transport ugovara slobodno.

Šta pokriva polisa pomoći na putu, a šta ne

Mnogi vozači imaju pomoć na putu kroz kasko polisu, kroz članstvo u auto klubu, kroz uslugu proizvođača vozila u garantnom roku ili kroz karticu banke. Pokrića se razlikuju, ali se najčešće odnose na intervenciju na licu mesta, na kraći transport do najbližeg servisa i ponekad na smeštaj ili zamensko vozilo. Ono što polise često ne pokrivaju u punom iznosu je repatrijacija, dakle vraćanje neispravnog vozila u zemlju. Zbog toga vredi pre puta proveriti tačan obim pokrića, teritorijalno važenje i broj koji se zove, i te podatke sačuvati odvojeno od vozila.

Repatrijacija vozila i kada ima ekonomskog smisla

Repatrijacija je organizovan transport neispravnog vozila iz inostranstva do adrese u zemlji. Odluka o njoj se donosi poređenjem dva troška, cene popravke u toj zemlji i cene transporta uvećane za popravku kod kuće. Kod većih kvarova, kao što su motor i menjač, razlika u ceni rada u zapadnoj Evropi je toliko velika da se transport isplati i sa velikih udaljenosti. Kod manjih kvarova je najčešće jednostavnije popraviti vozilo na licu mesta. U proračun ulazi i vreme, jer čekanje delova u stranom servisu ume da traje duže nego ceo transport.

Kako se organizuje transport vozila iz Evrope

Transport se najčešće izvodi šlep vozilom sa platformom ili prikolicom za više vozila, u zavisnosti od udaljenosti i broja vozila na relaciji. Kod dužih ruta je uobičajeno da se transport kombinuje sa drugim vozilima na istom pravcu, čime se trošak po vozilu smanjuje. Za organizaciju su potrebni tačna adresa na kojoj se vozilo nalazi, podatak o tome ko ima ključ, ko može da preda vozilo i pod kojim uslovima. Ako je vozilo u zatvorenom prostoru, kao što su carinsko skladište, policijska deponija ili servis, potrebna je i saglasnost te strane za preuzimanje.

Dokumentacija koja je potrebna za preuzimanje i prelazak granice

Za preuzimanje i transport vozila potrebni su saobraćajna dozvola ili odgovarajući dokument o vlasništvu, lični dokument vlasnika ili ovlašćenje ako vozilo preuzima drugo lice, i dokument o osiguranju. Ako je vozilo havarisano, potrebni su i zapisnik policije ili odgovarajući dokument o događaju. Za prelazak granice se izdaje prevozni dokument koji prati vozilo, a carinski postupak zavisi od toga da li vozilo ima domaće ili strane tablice i da li je registrovano u zemlji. Zbog ovih razlika je pametno sve papire fotografisati i poslati unapred, jer se nedostatak jednog dokumenta otkriva u najgorem trenutku, pred rampom.

Vozilo sa stranim tablicama i vozilo kupljeno u inostranstvu

Transport vozila kupljenog u inostranstvu ima svoje specifičnosti. Kupovinom vozila u Nemačkoj, Austriji ili Italiji dobija se vozilo koje najčešće nema važeću registraciju za vožnju do zemlje, pa se transportuje na platformi umesto da se vozi na probnim tablicama. Za taj transport su potrebni ugovor o kupoprodaji, dokument o odjavi vozila i dokumentacija koja prati vozilo. Isti pristup se primenjuje i kod uvoza havarisanih vozila i vozila za delove. Prednost transporta u odnosu na vožnju je što se izbegavaju rizik od kvara na putu, trošak goriva i mogući problemi sa privremenom registracijom.

Ostavljanje vozila na privremenoj lokaciji i troškovi koje stvara

Ako se transport ne organizuje odmah, vozilo negde mora da čeka. Parkiranje na servisu, na deponiji ili na parkingu naplaćuje se po danu i ti troškovi rastu brže nego što se očekuje, naročito na lokacijama uz autoput. Zbog toga je važno da se već pri ostavljanju vozila zabeleži tačna adresa, ime lica koje je preuzelo vozilo, kontakt telefon i uslovi preuzimanja. Fotografije vozila pri ostavljanju, sa svih strana i sa stanjem kilometraže, kasnije su najbolji dokaz o stanju u kome je predato, jer se sporovi oko oštećenja najčešće vode upravo oko toga.

Kako se vozilo priprema za dugu relaciju na platformi

Pre transporta se iz vozila uklanjaju sve lične stvari i dokumenti, jer se osiguranje transporta odnosi na vozilo, a ne na sadržaj. Uklanjaju se i delovi koji mogu da otpadnu tokom vožnje, kao što su labavi spojleri, ogledala i delovi branika kod havarisanih vozila. Kod vozila sa oštećenim staklima preporučuje se pokrivanje folijom, jer se pri velikoj brzini kroz otvor unosi voda i prljavština. Beleži se i podatak o količini goriva, o stanju akumulatora i o tome da li se točkovi okreću, jer to određuje kako će vozilo biti utovareno na odredištu.

Osiguranje tereta pri međunarodnom transportu

Transport vozila na platformi podleže obavezi osiguranja odgovornosti prevoznika za robu koju prevozi. To osiguranje pokriva štetu nastalu tokom prevoza, u granicama i pod uslovima definisanim u prevoznom dokumentu. Za vlasnika je važno da pre polaska bude jasno šta je pokriveno i u kom iznosu, naročito kod vozila veće vrednosti. Fotografije napravljene pri utovaru i pri istovaru, sa datumom, najbolji su način da se stanje dokumentuje. Kod vozila koja su već havarisana, korisno je popisati postojeća oštećenja unapred, kako ne bi bilo nesporazuma pri preuzimanju.

Šta uzeti u obzir kod kvara na putu ka moru i sa letovanja

Najveći broj kvarova u inostranstvu kod naših vozača dešava se u sezoni, na putevima ka Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj. Uslovi su tada najnepovoljniji, jer je vozilo puno prtljaga, temperature su visoke, a kolone stvaraju dodatno opterećenje rashladnog sistema. U tim situacijama je važno znati da transport putnika i transport vozila najčešće ne idu zajedno. Praktično rešenje je da se putovanje nastavi drugim prevozom, a da se vozilo naknadno transportuje, jer čekanje na licu mesta na popravku u sezoni ume da traje danima zbog zauzetosti servisa.

Šta pripremiti pre puta u inostranstvo

Nekoliko podataka pripremljenih unapred štedi sate u kriznoj situaciji. To su broj polise pomoći na putu i broj koji se zove, kontakt auto kluba u zemljama kroz koje se prolazi, evropska kartica osiguranja i kopije dokumenata vozila u telefonu. Uz to, pre puta vredi proveriti obaveznu opremu za svaku zemlju kroz koju se prolazi, jer se zahtevi razlikuju, od broja prsluka i trouglova do obaveznih nalepnica za pojedine gradske zone. Provera stanja vozila pre puta, dakle guma, kočnica, rashladnog sistema i akumulatora, uklanja najveći deo mogućih razloga za zaustavljanje.

Kako izgleda tok jedne međunarodne intervencije

Redosled je gotovo uvek isti. Vozilo se prvo ukloni sa puta lokalnom službom i odveze na najbližu lokaciju. Zatim se prikupljaju podaci, dakle tačna adresa, kontakt osobe koja čuva vozilo, dokumentacija i procena kvara. Sledi odluka o popravci na licu mesta ili o repatrijaciji, na osnovu poređenja troškova. Ako se bira transport, dogovara se termin, priprema dokumentacija i vozilo se preuzima uz zapisnik i fotografije. Na kraju sledi vožnja do odredišta, sa mogućnošću da se vozilo isporuči direktno na adresu ili u servis. Sve to funkcioniše bez zastoja samo ako su podaci sa početka bili tačni i kompletni.

14aug

Vuča vozila sajlom, kada je dozvoljena po propisima i zašto je često lošija ideja nego što izgleda

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Šta propisi podrazumevaju pod vučom neispravnog vozila

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima vuču neispravnog vozila tretira kao izuzetak, a ne kao redovan način kretanja. Osnovna ideja je da se vozilo koje se pokvarilo ukloni sa kolovoza i dovede do najbližeg mesta na kome kvar može da se otkloni, a ne da se vuče kroz nekoliko opština do omiljenog majstora. Vuča se izvodi ili krutom vezom ili užetom, uz jasno definisane uslove, ili se vozilo prevozi na drugom vozilu. Sve što izlazi iz tog okvira predstavlja prekršaj i, što je važnije, situaciju sa znatno povećanim rizikom za sve učesnike u saobraćaju.

Uslovi koje mora da ispuni vučeno vozilo

Vozilo koje se vuče mora imati ispravan sistem upravljanja, jer njime tokom vuče upravlja vozač koji sedi za volanom. Mora imati i ispravan sistem za kočenje ako se vuče užetom, jer bez kočnica nema načina da se spreči naletanje na vučno vozilo pri usporavanju. Ako kočnice nisu ispravne, dozvoljena je isključivo kruta veza, i to pod dodatnim uslovima. Vučeno vozilo mora biti obeleženo tako da ga drugi učesnici prepoznaju, najčešće uključenim svim pokazivačima pravca ili odgovarajućom oznakom. Za volanom vučenog vozila mora biti vozač sa vozačkom dozvolom odgovarajuće kategorije.

Rastojanje između vozila i obeležavanje užeta

Kada se vuča izvodi užetom, rastojanje između vozila se kreće u opsegu od oko tri do pet metara. Kraće rastojanje ne ostavlja vremena za reakciju, a duže smanjuje kontrolu i povećava mogućnost da uže zahvati nešto na kolovozu. Uže mora biti obeleženo uočljivom oznakom, najčešće crvenom tkaninom postavljenom na sredini, kako bi ga drugi vozači primetili i kako niko ne bi pokušao da prođe između dva vozila. Kod krute veze rastojanje je manje i najčešće ne prelazi tri metra, jer motka sama po sebi drži konstantan razmak i ne dozvoljava zatezanje i popuštanje.

Ograničenje brzine i zašto postoji

Pri vuči neispravnog vozila važi znatno niže ograničenje brzine od uobičajenog, u praksi četrdeset kilometara na sat. Razlog nije formalne prirode. Vučeno vozilo najčešće nema servo pojačanje upravljača i kočnica, jer motor ne radi, pa je za skretanje potrebna višestruko veća sila, a kočioni put se produžava nekoliko puta. Uz to, dva vozila povezana užetom ponašaju se kao jedan dugačak i nestabilan sklop, koji u krivini opisuje sasvim drugačiju putanju od uobičajene. Svako povećanje brzine u toj situaciji nesrazmerno povećava rizik, naročito na nizbrdici.

Vuča na autoputu i motoputu

Na autoputu i motoputu vuča neispravnog vozila je dozvoljena samo do prvog izlaza, odnosno do najbližeg mesta na kome se vozilo može skloniti sa te kategorije puta. Nastavak vuče autoputem nije dozvoljen, jer se sporo vozilo sa ograničenim mogućnostima kočenja nalazi u toku saobraćaja koji se kreće znatno brže. Razlika u brzini je glavni uzrok najtežih nesreća na autoputu, a vozilo koje se kreće četrdeset kilometara na sat u traci gde se ostali kreću sto trideset predstavlja upravo takvu situaciju. Na deonicama poput autoputa Miloš Veliki ovo pravilo se posebno strogo primenjuje.

Šta se nikada ne sme vući

Postoje slučajevi u kojima vuča nije dozvoljena ni pod kojim uslovima. Motocikl se ne vuče, jer nema stabilnost potrebnu da se održi u pravcu bez pogona i jer vozač nema kontrolu nad ravnotežom. Vozilo sa neispravnim upravljačkim mehanizmom se ne vuče ni krutom ni gipkom vezom, jer njime niko ne može upravljati. Vozilo bez vozača za volanom se ne vuče na javnom putu. Vozila sa automatskim menjačem, sa pogonom na sva četiri točka i električna vozila tehnički se ne smeju vući, iako propisi to ne zabranjuju izričito, jer uputstvo proizvođača to isključuje.

Kazne i posledice nepravilne vuče

Nepravilna vuča spada u prekršaje za koje su predviđene novčane kazne, a u težim slučajevima i mere prema vozaču. Praktično važnija posledica je odgovornost u slučaju nezgode. Ako dođe do udesa tokom nepropisne vuče, pitanje krivice se rešava na štetu onoga ko je vuču izveo suprotno propisima, sa svim posledicama po naknadu štete. Osiguranje u takvim situacijama redovno ima osnov da odbije ili umanji isplatu, jer se radi o postupanju suprotno propisima. Ono što je izgledalo kao ušteda na jednoj intervenciji tada preraste u trošak koji se meri u više hiljada evra.

Zašto uže ne rešava problem koji korisnik misli da rešava

Najčešći argument za vuču užetom je blizina odredišta i ušteda vremena. U praksi se dobija suprotno. Priprema traje duže nego što se očekuje, jer treba pronaći ispravno uže, pronaći vučnu kuku, navrnuti je i podesiti rastojanje. Vožnja se odvija na četrdeset kilometara na sat, uz stalnu koncentraciju oba vozača. Uz to je potreban drugi vozač sa dozvolom, koji mora da napusti svoje obaveze. Ako se sabere sve to, razlika u odnosu na dolazak vozila sa platformom postaje mala, a rizik od oštećenja kvačila, menjača, karoserije i od nezgode ostaje potpuno na strani vuče užetom.

Šta se dešava sa kvačilom i menjačem pri pokretanju vuče

Polazak sa mesta pri vuči užetom je trenutak najvećeg opterećenja. Uže se prvo olabavi, zatim naglo zategne i prenese udarno opterećenje na vučnu kuku, na nosač kuke i na zadnji deo šasije vučnog vozila. Kod vučnog vozila sa ručnim menjačem, vozač u tom trenutku po pravilu prokliza kvačilo da bi krenuo sa dodatnom masom, čime ga izlaže pregrejavanju. Kod vučnog vozila sa automatskim menjačem, isti manevar opterećuje pretvarač obrtnog momenta. Iz tog razloga se ovakva vuča ne izvodi vozilom čija je masa manja od mase vučenog vozila.

Vučna kuka, mesto kačenja i najčešće improvizacije

Vučna kuka je element projektovan za silu vuče i navrće se u navoj koji je deo šasije. Kod većine vozila se čuva u priboru uz rezervni točak, a mesto za navrtanje se nalazi iza poklopca na braniku. Kačenje sajle za elemente vešanja, za nosač branika, za ušicu za transport na brodu ili za bilo koju drugu tačku koja slučajno deluje čvrsto je najčešća improvizacija i najčešći uzrok oštećenja. Naročito je opasno kačenje za elemente upravljačkog sistema, jer se deformacija često ne primeti odmah, a menja geometriju točkova i ponašanje vozila u krivini.

Situacije u kojima je vuča užetom ipak opravdana

Postoje slučajevi u kojima je kratka vuča razumno rešenje. Ako je vozilo stalo na opasnom mestu i treba ga skloniti nekoliko desetina metara do bezbedne površine, kratko pomeranje je opravdano i bezbednije od ostavljanja vozila u traci. Isto važi za pomeranje unutar dvorišta, parkinga ili radionice. Uslov je da vozilo ima ispravan upravljački sistem, da za volanom sedi vozač i da se kreće brzinom hoda. Ta granica je jasna, jer se radi o uklanjanju opasnosti, a ne o transportu, i tu se korist od improvizacije završava.

Šta uraditi kada vozilo ostane bez pogona na otvorenom putu

Prvi korak je uključivanje svih pokazivača pravca, još dok vozilo usporava, i skretanje ka desnoj ivici puta ili na zaustavnu traku. Zatim se navlači sigurnosni prsluk pre izlaska iz vozila, jer prsluk obučen posle izlaska ne služi ničemu. Sigurnosni trougao se postavlja na propisanoj udaljenosti iza vozila, veća na putevima sa većom brzinom kretanja. Putnici izlaze na stranu suprotnu od saobraćaja i povlače se iza zaštitne ograde, ne ostaju u vozilu i ne stoje pored njega. Tek posle toga se poziva pomoć i saopštava tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže.

Kako pravilno opisati lokaciju pri pozivu

Najveći gubitak vremena kod intervencija nastaje zbog neprecizne lokacije. Na autoputu i magistrali postoje kilometarske oznake, koje su najprecizniji mogući podatak i vrede više od bilo kakvog opisa. Uz kilometražu treba navesti smer kretanja, jer razdvojeni kolovozi znače da se sa pogrešne strane do vozila ne može doći bez desetina kilometara zaobilaska. Na lokalnim putevima pomaže naziv najbližeg sela, raskrsnice ili prepoznatljivog objekta. Najbrže rešenje je slanje lokacije sa telefona, jer se time uklanja svaka mogućnost nesporazuma, a vozač šlep vozila dobija tačku do koje vodi navigacija.

Kada je transport na platformi jedina razumna odluka

Zbir svega navedenog daje jednostavan zaključak. Ako vozilo ima automatski menjač, pogon na sva četiri točka, električni ili hibridni pogon, neispravne kočnice, neispravan upravljački sistem, oštećenje posle sudara ili se nalazi na autoputu, vuča nije opcija. Ako je relacija duža od nekoliko stotina metara, ako nema drugog vozača ili ako vremenski uslovi otežavaju vožnju, transport na platformi je i brži i jeftiniji, jer uklanja rizik od naknadne štete. Vuča užetom ostaje rezervisana za ono za šta je propisima i predviđena, za uklanjanje vozila do najbližeg bezbednog mesta.

14aug

Šlepovanje vozila sa automatskim menjačem, pogonom 4×4 i električnih automobila

AE MITROVIĆ MediaŠlep služba Ljig

Zašto način transporta zavisi od vrste menjača i pogona

Kod klasičnog vozila sa ručnim menjačem i pogonom na jednu osovinu, kotrljanje neispravnog vozila najčešće ne izaziva dodatnu štetu. Kod modernih vozila situacija je drugačija, jer se u prenosnom sklopu nalaze komponente koje se podmazuju samo dok radi motor ili dok pumpa dobija napajanje. Kada se točkovi okreću, a te pumpe stoje, delovi rade na suvo. Rezultat nije trenutno vidljiv, ali se u obliku pregrejanog i oštećenog menjača pojavi mnogo kasnije, kada je već teško dokazati uzrok. Zbog toga se pre svakog transporta utvrđuje kakav menjač i kakav pogon vozilo ima.

Kako radi automatski menjač i zašto strada pri vuči

Klasičan automatski menjač sa hidrauličnim pretvaračem obrtnog momenta oslanja se na uljnu pumpu koju pokreće motor. Dok motor radi, pumpa stvara pritisak koji podmazuje lamele, ležajeve i planetarne setove i istovremeno hladi celu jedinicu. Kada je motor ugašen, a točkovi se okreću, izlazno vratilo pokreće unutrašnje elemente bez ijednog od tih uslova. Zagrevanje na dodirnim površinama raste brzo, a ulje ne cirkuliše da bi ga odvelo. Zato se vozilo sa automatskim menjačem prevozi na platformi, sa sva četiri točka iznad kolovoza, bez obzira na to koliko je relacija kratka.

Menjači sa duplim kvačilom i varijatori u istoj situaciji

Menjači sa duplim kvačilom i menjači sa kontinualno promenljivim prenosnim odnosom deluju drugačije od klasičnog automatika, ali imaju isti problem. I kod njih pumpa koju pokreće motor obezbeđuje pritisak potreban za podmazivanje i za rad upravljačkih elemenata. Kod varijatora je situacija dodatno osetljiva, jer se prenos oslanja na metalni kaiš ili lanac koji radi u uskom opsegu pritiska. Vuča bez pogona ostavlja te elemente bez zaštite i u kontaktu bez uljnog filma. Popravka ovakvih jedinica spada u najskuplje intervencije na vozilu, često i skuplje od vrednosti starijeg automobila.

Pogon na sva četiri točka i zašto se ne sme podizati samo jedna osovina

Kod vozila sa stalnim pogonom na sva četiri točka, prednja i zadnja osovina su mehanički povezane preko centralnog diferencijala, viskozne spojnice ili elektronski upravljane spojnice. Ako se podigne samo jedna osovina, druga se i dalje okreće i preko te veze pokreće ceo prenosni sklop bez podmazivanja. Kod sistema sa priključivim pogonom situacija je nešto povoljnija, ali i tada zavisi od konstrukcije i od toga da li je spojnica potpuno razdvojena. S obzirom na to da se kod većine modernih modela stanje spojnice ne može pouzdano proceniti na terenu, jedini bezbedan pristup je transport na platformi.

Transportni mod i zašto ga treba znati pre dolaska šlep vozila

Pojedini proizvođači predviđaju takozvani transportni ili servisni mod, koji privremeno deblokira menjač i parking kočnicu kako bi se vozilo pomerilo ili utovarilo. Postupak se razlikuje od modela do modela i najčešće podrazumeva određenu kombinaciju uključivanja kontakta, pritiskanja pedale i biranja opcije u meniju. Kod nekih vozila je za deblokadu potrebno ispravno napajanje, pa se sa praznim akumulatorom mod ne može aktivirati. Podatak o tome da li vozilo ima ovakvu funkciju nalazi se u uputstvu za upotrebu i vredi ga proveriti pre nego što zatreba, jer se u tom trenutku uputstvo obično traži pod pritiskom.

Elektronska parking kočnica i blokirani točkovi

Elektronska parking kočnica se deblokira elektromotorima u kaliperima, što znači da bez napajanja ostaje aktivna. Ako je akumulator potpuno prazan, zadnji točkovi se ne mogu osloboditi na uobičajen način. Kod većine modela postoji mehanička deblokada, koja podrazumeva pristup motorima kalipera i njihovo ručno odvrtanje, ali taj postupak zahteva odgovarajući alat i poznavanje modela. Alternativa je spoljno napajanje kojim se elektronika oživi dovoljno da se kočnica otpusti. U praksi se u ovakvim slučajevima najčešće koriste podmetači sa točkićima ispod blokiranih točkova, čime se vozilo pomera bez klizanja guma po asfaltu.

Blokada volana i vozilo bez ključa

Kada u vozilu nema ključa ili kada je sistem za pokretanje neispravan, upravljač ostaje mehanički blokiran, a vozilo se ne može voditi pri utovaru. U takvim situacijama se koriste podmetači sa točkićima ispod svih točkova, čime vozilo dobija mogućnost pomeranja u svim pravcima. Isti pribor rešava i slučajeve zaglavljenih kočnica posle dužeg stajanja, kada se disk i pločice spoje korozijom. Pokušaj da se vozilo sa blokiranim volanom povuče vitlom bez ovog pribora završava ravnim mestima na gumama i oštećenim upravljačkim mehanizmom.

Električna vozila i zašto se transportuju isključivo na platformi

Kod električnih automobila točkovi su preko reduktora trajno povezani sa elektromotorom. Kada se vozilo kotrlja bez napajanja, motor se okreće i radi kao generator, a proizvedena struja nema kuda da ode, jer je sistem isključen. Posledica može biti oštećenje energetske elektronike, koja je jedna od najskupljih komponenti vozila. Uz to, mnogi električni modeli uopšte nemaju neutralni položaj u smislu potpunog razdvajanja pogona. Zbog svega toga se električna vozila prevoze isključivo na platformi, sa sva četiri točka iznad kolovoza, bez izuzetka i bez obzira na dužinu relacije.

Hibridna vozila i njihova posebnost pri transportu

Hibridi kombinuju motor sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotor, često sa planetarnim sklopom umesto klasičnog menjača. Kod tih konstrukcija ne postoji položaj u kome je pogonski sklop potpuno razdvojen od točkova, pa kotrljanje uvek pokreće barem jedan elektromotor. Kod priključnih hibrida sa većom baterijom situacija je slična onoj kod potpuno električnih vozila. Preporuka proizvođača je gotovo bez izuzetka transport na platformi. Kod starijih hibrida se ponekad dozvoljava kratko pomeranje sa uključenim sistemom, ali se to odnosi samo na manevar u dvorištu, ne i na transport po putu.

Bezbednost pri transportu oštećene baterije električnog vozila

Ako je električno vozilo učestvovalo u sudaru ili ako je baterija mehanički oštećena, transport zahteva dodatnu opreznost. Oštećena litijumska baterija može da se zagreje i posle nekoliko sati ili čak dana od događaja, pa se vozilo ne ostavlja u zatvorenom prostoru i drži se na sigurnom rastojanju od drugih vozila i objekata. Znaci koji zahtevaju posebnu pažnju su dim, neuobičajen miris, pucketanje iz poda vozila i vidljivo zagrevanje donjeg dela. Za pristup takvom vozilu koriste se izolovane rukavice i alat, a visokonaponski vodovi narandžaste boje se ne diraju bez odgovarajuće obuke.

Šta znači oznaka na priručniku i zašto je vredi pročitati unapred

Skoro svaki proizvođač u uputstvu za upotrebu ima poglavlje o vuči i transportu, sa jasnim navodom da li se vozilo sme vući i pod kojim uslovima. Tamo se nalaze i podaci o položaju vučne kuke, o mestu na kome se ona navrće i o tome gde se čuva u vozilu. Pet minuta provedenih u čitanju tog poglavlja u miru vredi mnogo više od traženja informacije na kiši, pored puta. Kod novijih vozila se tu nalazi i opis transportnog moda i postupak mehaničke deblokade parking kočnice, koji se drugačije teško pronalazi.

Kratko pomeranje vozila i granica do koje je bezbedno

Postoji razlika između pomeranja vozila nekoliko metara i transporta na relaciji od nekoliko kilometara. Kod vozila sa automatskim menjačem, pomeranje u neutralnom položaju brzinom hoda i na rastojanju od nekoliko metara najčešće ne izaziva štetu, i to je manevar koji se izvodi pri utovaru. Problem nastaje kada se to pretvori u vožnju od pola sata pri šezdeset kilometara na sat. Praktično pravilo je da svako kretanje duže od nekoliko desetina metara i brže od hoda zahteva platformu, a ne improvizaciju. Ta granica se često prelazi u dobroj nameri, sa uverenjem da je do servisa blizu.

Koje podatke treba pripremiti pre poziva

Da bi na teren izašlo odgovarajuće vozilo sa odgovarajućom opremom, korisno je unapred pripremiti nekoliko podataka. To su marka i model, godina proizvodnje, vrsta menjača, vrsta pogona, priroda kvara i podatak da li se vozilo uopšte pomera. Zatim tačna lokacija, po mogućnosti sa oznakom kilometraže na putu ili sa deljenom lokacijom sa telefona, i opis pristupa, jer podzemna garaža, dvorište sa uskom kapijom ili makadam menjaju izbor vozila. Podatak o tome da li su točkovi blokirani i da li postoji ključ takođe je važan, jer određuje da li se sprema pribor sa podmetačima.

Najčešće greške koje stvaraju štetu veću od početnog kvara

Prva greška je vuča vozila sa automatskim menjačem na užetu, u uverenju da je kratka relacija bezopasna. Druga je delimično podizanje vozila sa pogonom na sva četiri točka, gde se šteta često pojavi tek posle nekoliko nedelja. Treća je pokušaj pomeranja vozila sa aktivnom elektronskom parking kočnicom, pri čemu gume ostaju sa ravnim mestima. Četvrta je kačenje sajle za elemente vešanja ili za branik umesto za predviđenu vučnu kuku. Peta je pokretanje električnog vozila kotrljanjem, što kod vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem nekada jeste radilo, a kod električnih nema nikakvog smisla i može da napravi ozbiljnu štetu.